TEHNOPOLIS

Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Programski jezik je formalni jezik koji se može koristiti za kontrolu ponašanja mašine, naročito računara.[2]

Najranija poznata programibilna mašina koja je prethodila izumu digitalnog računara bio je automatski flautista, naprava koju su u 9. veku opisala braća Musa iz Bagdada, tokom Islamske zlatne ere.[3] Početkom 1800-ih, „programi” su korišteni za upravljanje radom mašina kao što su Žakarov razboj, muzička kutija ili svirač klavira.[4]

Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme. Neki autori ograničavaju izraz „programski jezik“ samo na jezike kojima se mogu izraziti svi mogući algoritmi, a ponekad se koristi izraz „računarski jezik“, koji se odnosi na više ograničene veštačke jezike. Stvoreno je više hiljada programskih jezika, i novi se stvaraju svake godine. Mnogi programski jezici jezici zahtevaju da se proračun specificira u imperativnoj formi[5][6] (npr., kao sekvenca operacija koje se moraju izvršiti), dok drugi jezici koriste druge forme programskih specifikacija, kao što je deklarativna forma[7][8] (npr. željeni rezultat se specificira, a ne kako da se ostvari).

Opis programskog jezika se obično deli u dve komponente sintaksu (formu) i semantiku (značenje). Neki jezici su definisani specifikacionim dokumentom (na primer, C programski jezik je specificiran putem ISO standarda), dok drugi jezici (kao što je Perl) imaju dominantnu implementaciju koja se tretira kao referenca. Neki jezici imaju oba vida definicije, pri čemu je osnovni jezik definisan standardom, a ekstenzije se uzimaju iz dominantne implementacije.


Sadržaj
1 Definicije
2 Mašinski i asemblerski jezici
3 Algoritamski jezici
3.1 Fortran
3.2 Algol
3.3 Lisp
3.4 C
4 Vidi još
5 Reference
6 Literatura
7 Spoljašnje veze
Definicije
Programski jezik je bilo koji od veštačkih jezika kojim je moguće dati detaljne instrukcije računaru, što su specifikacije za izračunavanje ili algoritam.[2] Te instrukcije se mogu izvršavati direktno kada su ugrađene u računar u posebnom obliku koji je odredio proizvođač, tzv. mašinski jezik, posle jednostavnog procesa zamene izražene u odgovarajućem asemblerskom jeziku, ili posle prevođenja iz nekog jezika višeg nivoa. Mašinski i asemblerski jezici su jezici niskog nivoa, koji zahtevaju od programera da se posveti upravljanju svim aspektima vezanim za čuvanje podataka i operacije nad njima. Na drugom kraju nalaze se jezici visokog nivoa, koji su bliži prirodnom jeziku i oslobađaju programera brige o tim stvarima, takođe su čitljiviji i daleko lakši za pisanje programa.

Programski jezici se, prema načinu opisivanja rada programa, dele na funkcijske (Lisp, Scheme), proceduralne (C, Paskal, Bejzik), sekvencijalne i objektno-orijentisane (Java, Ada), strukturalne (SQL) i mnoge druge. Programski jezici po ovoj podeli mogu biti i mešoviti, tj. da dozvoljavaju različite paradigme u okviru istog programa, te npr. C++} dozvoljava i objektno-orijentisani i proceduralni pristup, štaviše proceduralni pristup je neophodan pri definiciji početne tačke programa u funkciji main.

Neki, mada ne svi, autori ograničavaju termin „programski jezik” na one jezike koji mogu da izraze sve moguće algoritme.[2][9] Svojstva koja se obično smatraju važnim za konstituciju programskog jezika obuhvataju:

Funkcija i cilj
Računarski programski jezik je jezik koji se koristi za pisanje računarskih programa, čime su obuhvaćeni računar koji izvodi neku vrstu računanja[10] ili algoritam i moguće kontrolu spoljašnjih uređaja kao što su štampači, diskovi za čuvanje podataka, roboti,[11] i tako dalje. Na primer, PostScript programe frekventno prave drugi programi radi kontrole računarskog pritera ili displeja. Generalnije, programski jezik može da opiše računanje na nekoj, možda apstraktnoj, mašini. Generalno je prihvaćeno da kompletna specifikacija za programski jezik obuhvata opis, često idealizovani, mašine ili procesora za taj jezik.[12] U većini praktičnih scenarija, programski jezik je vezan za računar; konsekventno, programski jezici se obično definišu i proučavaju na taj način.[13] Programski jezici se razlikuju od prirodnih jezika po tome što se prirodni jezici jedino koriste za komunikaciju među ljudima, dok programski jezici isto tako omogućavaju ljudima da komuniciraju instrukcije mašinama.
Apstrakcije
Programski jezici obično sadrže apstrakcije za definisanje i manipulisanje strukturama podataka ili kontrolisanje izvršnog protoka. Praktična neophodnost da programski jezik podržava adekvatne apstrakcije je izražena principom apstrakcije,[14] koji se ponekad formuliše kao preporuka programeru da na odgovarajući način koristi takve apstrakcije.[15]
Izražajna moć
Teorija izračunljivosti klasifikuje jezike po proračunima koje su sposobni da izraze. U svim jezicima koji su potpuni u Tjuringovom smislu može se implementirati isti set algoritama. ANSI/ISO SQL-92 i Charity su primeri jezika koji nisu Tjuringov potpuni, mada se često nazivaju programskim jezicima.[16][17]
Jezici za obeležavanje kao što su XML, HTML, ili troff, i koji definišu struktuirane podatke, obično se ne smatraju programskim jezicima.[18][19] Programski jezici mogu, međutim, da imaju zajedničku sintaksu sa jezicima za obeležavanje, ako je računarska semantika defininsana. XSLT, na primer, je Tjuringov kompletan XML dijalekat.[20][21][22] Štaviše, LaTeX, koji se uglavnom koristi za struktuiranje dokumenata, isto tako sadrži pun Tjuringov kompletan podskup.[23][24]

Termin računarski jezik se ponekad koristi sinonimno sa programskim jezikom.[25] Međutim, upotreba ova dva termina varira među autorima, a postoje razlike i u pogledu njihovog tačnog opsega. Jedan oblik upotrebe opisuje programske jezike kao podskup računarskih jezika.[26] U tom smislu, jezici koji se koriste u računarstvu sa različitim ciljevima nego što su izražavanja računarskih programa generalno su namenski dizajnirani računarski jezici. Na primer, jezici za obeležavanje se ponekad nazivaju računarskim jezicima da bi se naglasilo da oni nisu namenjeni da se koriste za programiranje.[27]

Jedno alternativno gledište na upotrebu jezika smatra programske jezike teoretskim konstraktima za programiranje apstraktnih mašina, a računarske jezike njihovim podskupom koji se izvršava na fizičkim računarima, koji imaju konačne hardverske resurse.[28] Džon Rejnolds naglašava da su jezici sa formalnom specifikacijom u istoj meri programski jezici koliko su i jezici namenjeni izvršavanju. On isto tako smatra da su tekstualni, pa i čak grafički unosi, koji utiču na ponašanje računara programski jezici, uprkos činjenice da oni obično nisu Tjurinški kompletni, i napominje da je ignorisanje koncepata programskih jezika razlog postojanja mnogih nedostataka u ulaznim formatima.[29]

Mašinski i asemblerski jezici
Mašinski jezik se sastoji od numeričkog koda za operacije koji određeni računar može direktno izvršiti.[30] Taj kod je alfanumerička serija 0 i 1, ili binarni kod (bajt), koji se često pretvara u heksadecimalni kod (na bazi broja 16), radi lakše čitljivosti i modifikacije. Instrukcije mašinskih jezika obično koriste jedan broj bajtova za predstavljanje operacija, sabiranje na primjer, a drugi za predstavljanje operanda (brojeva sa kojima se vrši operacija) i/ili lokacije za slijedeću instrukciju. Mašinski jezik je težak za čitanje i pisanje, pošto ne liči na konvencionalno matematičko predstavljanje niti na prirodni jezik, a njegov kod varira od računara do računara.

Asemblerski jezik je jedan nivo iznad mašinskog jezika. Koristi kratki mnemonički kod za instrukcije i omogućava programeru da unosi imena za blokove memorije koja sadrži podatke. Dizajniran je da omogući lako prevođenje u mašinski jezik. Iako se blokovi podataka u asemblerskom jeziku pozivaju preko imena, a ne preko adrese u memoriji, ipak ne postoji mogućnost sofistikovanog organizovanja složenih informacija. Kao i mašinski jezik, asemblerski jezik zahtijeva od programera detaljno poznavanje računarske arhitekture. Koristan je kada su ti detalji važni, odnosno prilikom programiranja računara za interakciju sa ulaznim i izlaznim uređajima, kao što su štampači, skeneri, uređaji za čuvanje podataka i informacija (optički i čvrsti diskovi), itd.

Algoritamski jezici
Algoritamski jezici su dizajnirani da izraze matematička i simbolička izračunavanja. Njima se mogu izraziti algebarske operacije na sličan način kao u matematici i omogućavaju korišćenje potprograma u kojima se pakuju najčešće korišćene operacije, koje je moguće ponovo iskoristiti.

Fortran
Prvi važniji algoritamski jezik u istoriji programiranja je Fortran (skraćenica od engleskog „formula translation“). Dizajnirao ga je tim programera američke kompanije IBM, 1957. godine, na čijem je čelu bio Džon Bakus. Dizajniran je sa idejom da služi potrebama naučnika i naučnih izračunavanja sa realnim brojevima (brojevima sa pokretnim zarezom) kao i skupovima realnih brojeva organizovanih u jedan ili više nizova.

Algol
Algol (skraćenica od engleskog izraza algorithmic language - „algoritamski jezik“) je dizajnirao komitet američkih i evropskih naučnika računarstva za svrhu objavljivanje algoritama, ali i za računarska izračunavanja, između 1958. i 1960. godine. Algol posjeduje rekurzivne potprograme, odnosno procedure koje mogu same sebe pozivati prilikom rješavanja zadatog problema, redukujući ga na manji problem bilo koje vrste. Novost u Algolu je blokovna struktura, gdje je program komponovan od blokova i može da sadrži i podatke i instrukcije koje imaju istu strukturu kao i sam program. Blokovna struktura je vrlo brzo postala standard za konstruisanje masivnih programa od malih komponenti.

Lisp
Lisp (skraćenica od engleskog list processing) je razvio i implementirao Džon Makarti oko 1960. godine, bazirajući ga na matematičkoj teoriji rekurzivnih funkcija. Program razvijen u Lisp-u je funkcija primijenjena na podatke, a ne sekvenca proceduralnih koraka, kao što je slučaj u Fortranu i Algolu.

C
Programski jezik C su razvili Denis Riči i Brajan Kernigan 1972. godine, u АТ&Т корпорацији за програмирање оперативних система.
Bluetooth: Ko ga je izmislio i kako funkcioniše?

Pročitaj izvornu objavu
Bluetooth: Ko ga je izmislio i kako funkcioniše?

Pročitaj izvornu objavu
Velika prekretnica: kvantno računalstvo u siliciju postiže 99 posto točnosti

Pročitaj izvornu objavu
Polarna svetlost kroz prizmu nauke!

Pročitaj izvornu objavu
Jesu li, umjesto kvantnih, budućnost stohastička impulsna računala?

Pročitaj izvornu objavu
Na najvećoj 3D karti svemira ucrtano je 7,5 milijuna galaksija

Pročitaj izvornu objavu
Bioničke oči: veliki iskorak u razvoju sljedeće generacije umjetnih pomagala za vid

Pročitaj izvornu objavu
Super apsorpcija - ključ za novu generaciju kvantnih baterija

Pročitaj izvornu objavu
Kakva je budućnost kvantnog računarstva?

Pročitaj izvornu objavu
Original ili kopija? Nova tehnologija može razlikovati poteze kista različitih umjetnika

Pročitaj izvornu objavu
Na CES-u predstavljen detektor za komarce koji ih označava laserskom zrakom

Pročitaj izvornu objavu
PRVO KVANTNO ŽIVO BIĆE

Pročitaj izvornu objavu
Digitalna asistentica Alexa postat će astronautkinja

Pročitaj izvornu objavu
Postavljen najbrži svjetski prenos za teraherc bežičnu komunikaciju

Pročitaj izvornu objavu
PRIRODA MATEMATIČAR

Pročitaj izvornu objavu
Japanski superkomjuter zauvek izgubio 77TB važnih istraživačkih podataka

Pročitaj izvornu objavu
Kineski fuzijski reaktor EAST održao plazmu najduže do sada

Pročitaj izvornu objavu
Amerikanci dovršavaju Frontier, najbrže egzaskalarno računalo na svijetu

Pročitaj izvornu objavu
Nauka je postala jednostavna: Šta je mašinsko učenje?

Pročitaj izvornu objavu
Kiborg-mozak: ljudski neuroni uzgojeni u laboratoriju sposobni su učiti brže od AI-računala

Pročitaj izvornu objavu
Već se planira nasljednik teleskopa James Webb, radnog naziva LUVOIR

Pročitaj izvornu objavu
Superkompjuter Fugaku slučajno obrisao milione dokumenata

Pročitaj izvornu objavu
Kineska umjetna inteligencija podiže optužnice s više od 97% točnosti

Pročitaj izvornu objavu
Robotsko odelo kao pomoć pri hodanju

Pročitaj izvornu objavu
Objavljen još jedan zastrašujući video humanoidnog robota „Ameca“

Pročitaj izvornu objavu
Pratite James Webb teleskop u realnom vremenu

Pročitaj izvornu objavu
Kinezi imaju najbrži satelit koji pravi fotografije visoke rezolucije od 50 cm po inču

Pročitaj izvornu objavu
Novi sistem veštačke inteligencije pruža mašinama da vide svet kao ljudsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Znate li što je, i kako se igra, kvantni šah?

Pročitaj izvornu objavu
Novi teleskop kao tehnološki trijumf

Pročitaj izvornu objavu
Novi teleskop kao tehnološki trijumf

Pročitaj izvornu objavu
NASA: Prva letelica koja je dotakla Sunce

Pročitaj izvornu objavu
Novi centar za kibernetičku sigurnost štitit će misije Europske svemirske agencije 

Pročitaj izvornu objavu
Developer osmislio značajno bolji format za kompresiju fotografija bez gubitaka kvalitete

Pročitaj izvornu objavu
NASA podelila zvuke iz Jupiterove orbite

Pročitaj izvornu objavu
ParallaxMovie studio
Studio za animaciju
Pročitaj
Sistemi za arhiviranje i digitalizaciju
Prenošenjem dokumentacije u elektronski oblik i kreiranje aktivne elektronske arthive reguliše se nekoliko faktora za poslovanje i bezbednost dokumentacije
Pročitaj
Magnetski "ježevi" za pohranu velikih količina podataka u malom prostoru

Pročitaj izvornu objavu
Optički čip obećava 350x ubrzanje u odnosu na RTX 3080 u nekim algoritmima

Pročitaj izvornu objavu
Nauka i psihologija: Jedan potez menja sve – znate li šta je efekat leptira
Torija haosa je revolucionarna, jer kaže da čak i za Njutnovu fiziku postoje slučajevi u kojima je, u principu, determinizam tačan, ali gde se, u praksi, sistem ponaša na tako nepredvidljiv način
Pročitaj
Vizualno zadivljujuće interaktivno stablo svih poznatih vrsta života dostupno na internetu

Pročitaj izvornu objavu
Srpski naučnici pomoću tehnologije oživjeli našeg dalekog pretka

Pročitaj izvornu objavu
Galaksija – premijera filma o računaru koji je odbio da umre

Pročitaj izvornu objavu
VIRTUELNI UNIVERZUM

Pročitaj izvornu objavu
DeepMind tvrdi da je veštačka inteligencija pomogla novim otkrićima i uvidima u matematiku

Pročitaj izvornu objavu
Tvorac proširene stvarnosti upozorava na opasnosti metaverzuma

Pročitaj izvornu objavu
Naučnici otkrili novo stanje materije kakvo do sada nije viđeno

Pročitaj izvornu objavu
Australski monolit služit će kao "crna kutija" za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
Kvantno računalo radi na sobnoj temperaturi i koristi dostupne komponente

Pročitaj izvornu objavu
Naučnici proučavaju DNK radi boljeg skladištenja podataka

Pročitaj izvornu objavu
SVIJET KAO KRIVA PREDODŽBA #1: Električnu energiju u strujnim krugovima ne prenose elektroni

Pročitaj izvornu objavu
Kaspersky razvija sajberbezbednosne politike za zaposlene sa bioničkim uređajima

Pročitaj izvornu objavu
Stvoreno novo stanje materije- vremenski kristal

Pročitaj izvornu objavu
Prvi „Zimski olimpijski AI voditelj znakovnog jezika“

Pročitaj izvornu objavu
Ionski uređaj za umjetni vid oponaša ljudske optičke iluzije

Pročitaj izvornu objavu
Kamera sitna poput zrna soli snima oštro poput 500.000 puta većeg objektiva

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija koja odnose između objekata razumije poput čovjeka

Pročitaj izvornu objavu
Živi roboti napravljeni od stanica žaba mogu se replicirati u zdjelici

Pročitaj izvornu objavu
FIFA potvrdila da će koristiti računalnu tehnologiju za određivanje zaleđa

Pročitaj izvornu objavu
Novi umjetni materijal oponaša kvantno preplitanje rijetkih zemnih metala

Pročitaj izvornu objavu
Britancu ugrađeno prvo na svijetu 3D ispisano protetsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Pročitaj
Američka opstrukcija razvoja kineskog kvantnog računarstva

Pročitaj izvornu objavu
Rusija zahteva zvanične kancelarije tehnoloških kompanija

Pročitaj izvornu objavu
Mikroroboti u obliku ribe za isporuku hemoterapije direktno tumoru

Pročitaj izvornu objavu
MIT: Mali roboti koji trče i skaču

Pročitaj izvornu objavu
Holografski videi postaju stvarnost!

Pročitaj izvornu objavu
Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Pročitaj
IBM predstavio 127-kubitni kvantni procesor

Pročitaj izvornu objavu
“Samo želimo provjeriti vaš telefon da vidimo jeste li bili tamo”

Pročitaj izvornu objavu
Commonsense Norm Bank: novi moralni referentni vodič za umjetnu inteligenciju

Pročitaj izvornu objavu
Spretne robotske ruke s lakoćom manipuliraju tisućama objekata

Pročitaj izvornu objavu
Kako napraviti kućni detektor čestica?

Pročitaj izvornu objavu
IBM predstavio kvantni procesor „Eagle“ od 127 kubita

Pročitaj izvornu objavu
Evo kako je izgledao prvi mobilni telefon

Pročitaj izvornu objavu
Robotizacija poslovanja u Americi je na rekordnim razinama

Pročitaj izvornu objavu
Na Stanfordu koriste AI kako bi holografski zasloni izgledali poput stvarnog života

Pročitaj izvornu objavu
Apple patent o kontroli dronova sugeriše da kompanija istražuje podršku za više kontrolera u bespilotnim letelicama

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
The Kidney Project: prva uspješna implantacija kompaktnog aparata za dijalizu

Pročitaj izvornu objavu
Konačno počela instalacija superkompjutera Aurora

Pročitaj izvornu objavu
Nvidijina tehnologija "digitalnih blizanaca" omogućuje vam da vidite alternativne svemire

Pročitaj izvornu objavu
RNIDS: Šest sati za preispitivanje

Pročitaj izvornu objavu
Da li je budućnost u baterijama od drveta?

Pročitaj izvornu objavu
Virusne ideje
Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.
Pročitaj
Budućnost lečenja: Implant koji vraća čulo vida

Pročitaj izvornu objavu
Koje web-stranice najviše prate korisnike?

Pročitaj izvornu objavu
Neuralink i sumrak čovečanstva
Pretpostavka da AI neće pratiti političke i ekonomske modele na kojima se temelji društvo koje sada poznajemo.
Pročitaj
AI: duboko učenje i neuronske mreže

Pročitaj izvornu objavu
Izrael razvio sistem prepoznavanja lica radi identifikacije Palestinaca

Pročitaj izvornu objavu
Kineski naučnici napravili kvantni procesor 60 hiljada puta brži od trenutnih superkompjutera

Pročitaj izvornu objavu
Četvrta industrijska revolucija
Ko joj se ne pridruži, tvrde analitičari, nestaće s tržišne mape sveta!?
Pročitaj
Transhumanizam
Poboljšanje ljudskih sposobnosti i poništenje nepoželjnih - opasnosti ili beneficije?
Pročitaj
Evolucija video igara
1958-2020
Pročitaj
Oko nauke - Prof. dr Milan Tuba
O životnim stavovima i pogledima na nauku i realan život
Pročitaj
10 miliona puta brže od superkompjutera
Kineski istraživački timovi postigli su značajan napredak u superprovodljivom kvantnom računarstvu i kvantnom računarstvu zasnovanom na svetlosti.
Pročitaj
Robot AlphaZero naučio šah pa matirao velemajstora. Šta je sledeće?
Da li smo došli do trenutka kad roboti previše brzo uče i postaju svesni sebe? Elon Musk je svojevremeno upozoravao da je to moguće, a sada na to upozorava i profesor na Oksford univerzitetu.
Pročitaj
Šta će se dogoditi sa kriptovalutama kada kvantni računari postanu mainstream?
Neke tehničke “rupe”, omogućavaju budućim tehnologijama poput kvantnih računara da eksploatišu blokove i kriptovalute.
Pročitaj
DeepMind’s AlphaZero crushes chess
Algoritmu AlphaZero koji su razvili Google i DeepMind trebalo je samo četiri sata igre da bi sintetizovao celokupno znanje.
Pročitaj
Uređaj bez baterije kao pomoć ljudima oštećenog sluha

Pročitaj izvornu objavu
Mašinski vid otkrio tajnu paukove mreže

Pročitaj izvornu objavu
Kako uče mašine: Roboti koji prate ljude

Pročitaj izvornu objavu
Hakeri danas kradu podatke kako bi kvantni računari mogli za 10 godina da ih dešifruju

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Lavirint i algoritmi
Posetilac lavirinta ulazi na tegoban put pun raskršća koji ga vodi ka središtu, ali to može biti i zabava!
Pročitaj
Šah i veštačka inteligencija
Deep Blue AI kompanije IBM je još pre pojave mašinskog učenja uspeo da dobije šahovsku partiju protiv velemajstora Garry Kasparova. „Pomirio sam se sa tim,“ rekao je Kasparov. „Meč na kraju nije bio poraz već blagoslov".
Pročitaj
Naredni mega cyber napad i kako se zaštititi

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Konvejeva igra života / Game of life
Simulacija života, ćelijski automat
Pročitaj
U Beču uspješno izvedena operacija sa novom robotskom tehnologijom

Pročitaj izvornu objavu
Najbrži generator slučajnih brojeva ikad izgrađen
250 triliona bita u sekundi
Pročitaj
Potrebna kontrola nad vještačkom inteligencijom
Poznati stručnjak za AI smatra da je potrebna hitna akcija s kojom bi se obezbjedila kontrola nad super inteligentnom vještačkom…
Pročitaj izvornu objavu
Komentar: Ne šaljite mi poruke

Pročitaj izvornu objavu
Raspberry Pi Zero 2 W donosi dva puta veću snagu

Pročitaj izvornu objavu
„Crna rupa“ u Tihom okeanu na Google mapama

Pročitaj izvornu objavu
BIZIT 2021: Payoneer – podrška izvozno orijentisanim biznisima svih veličina kroz jedinstvenu platformu za online plaćanja

Pročitaj izvornu objavu
Kako nam matematika može pomoći da razumijemo ljudsko tijelo

Zdrava ljudska tijela su dobra u regulaciji. Naime, naša temperatura ostaje oko 36,8 stepeni, bez obzira koliko vruća ili hladna bila temperatura oko nas. Nivo šećera u krvi ostaje prilično konstantan, čak i kada popijemo čašu soka. Održavamo pravu ko
Pročitaj izvornu objavu

Googleova platforma virtualne stvarnosti smanjuje količinu nasilja u policijskim intervencijama
Jigsaw, tehnološki inkubator unutar Googlea, testira VR platformu koja bi policijskim snagama trebala pomoći da ovladaju tehnikama deeskalacije kako bi pravovremeno smirili svaku opasnu situaciju
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #9: Zašto se stvari okreću
Kao što sila uzrokuje promjenu translacijskog gibanja tako moment sile uzrokuje promjenu rotacijskog gibanja; pripadajući zakon očuvanja daje objašnjenje vrtnje klizačice, pulsara, Zemlje, galaksije
Pročitaj izvornu objavu
Ratno zrakoplovstvo SAD-a razvilo gorivo za mlazne avione dobiveno iz zraka
Američko Ratno zrakoplovstvo u suradnji s kemijskom kompanijom Twelve uspjelo je iz zraka izdvojiti ugljični dioksid i potom ga pretvoriti u mlazno gorivo za njihove avione
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile

Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu

Raketiranje prijetećih asteroida "u zadnji čas" moglo bi biti spasonosno za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: GOSPODAR MAŠINA
(VIDEO PETKOM, Ep. 29) „I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beog
Pročitaj izvornu objavu
Australski istraživači otkrili model brzog punjenja i dugotrajnog skladištenja energije
Brz, jednostavan i jeftin test mjeri sposobnost pohranjivanja naboja kad čvrsta elektroda dodirne ionsku tekućinu i stabilnost napunjenog uređaja
Pročitaj izvornu objavu
NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI
(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković iz Instituta za fiziku u Beogradu u 24. epiz
Pročitaj izvornu objavu
IZGUBLJENA BUDUĆNOST
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko
Pročitaj izvornu objavu
ČITATE LI BAR KOD?
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija. Da smo pre 20 godina u Srbiji imali današnje tržne centre, i da smo kupovali koliko i sad, teško da bismo sačuvali
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: RAĐANJE FIZIKE U SRBIJI
(VIDEO PETKOM, Ep. 28) Mada je danas jedna od naših najuspešnijih disciplina, sa značajnim istraživačkim ustanovama i svetskim velikanima poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle, fizika u Srbiji razvija se tek nakon Drugog svetskog rata. Naime, od Galilea Gal
Pročitaj izvornu objavu
​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA
Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji. Odlomak iz članka je preuzet iz arhive manifestacije “Mihajlo Pupin touching the hot spots of
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: KVANTNI EFEKTI FOTOSINTEZE
(VIDEO PETKOM, Ep. 30) „Jedan od najvažnijij obnovljivih izvora energije je sunčeva energija koja se u solarnim ćelijama pretvara u električnu. Međutim, postoje gornji limiti na efikasnost solarnih ćelija koji proističu iz fundamentalnih zakona statističk
Pročitaj izvornu objavu
DEŠIFROVANJE ENIGME
Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju. Magla i tišina vladaju u dv
Pročitaj izvornu objavu
“Spot Me Up” – Robot Spot imitira Rolingstonse | video

Pročitaj izvornu objavu
Britanci otkrili kako laserskim pisačem upakirati 500 terabajta u stakleni disk veličine CD-a

Pročitaj izvornu objavu
Kina postiže značajan napredak u kvantnom računarstvu 

Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
Roboti iz Boston Dynamics
Ako se stvarno volite robote, onda je Boston Dynamics najvjerojatnije kompanija koju ste pratili. Kompanija je tokom godina napravila prilično impresivne korake svojim razvojem robota, a za kraj godine, kompanija je objavila novi video koji pokazuje kako
Pročitaj
9 Most Advanced AI Robots - Humanoid & Industrial Robots
A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence.
Pročitaj
ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Pročitaj
DNK računar brži i od kvantnog kompjutera: Ima neograničen kapacitet i radi po principu samoreplikacije
Naučnici su dokazali da je zaista moguće napraviti fizički računar od molekula DNK – samoreplicirajući kompjuter koji bi bio brži od svakog postojećeg računara, pa čak i od kvantnih računara u budućnosti. Izgradnja Nedeterminističke Tjuringove Mašine je m
Pročitaj
Backup zauvek… i kasnije
Naučnici Southamton univerziteta (Velika Britanija) razvili su tehnologiju za skladištenje podataka i formiranje arhiva koje će trajati 14 milijardi godina. Na malom disku specijalno obrađenog kvarca moći će da stane čak 360 terabajta informacija.
Pročitaj
Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Pročitaj
Na MIT-u otkrili kako umjetnu inteligenciju spriječiti da koristi prečace

Pročitaj izvornu objavu

Dizajniramo proizvode za koje verujemo da će vaš rad učiniti ugodnim, a proizvodnju sigurnom i sa manjim troškom.