TEHNOPOLIS

Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Dok je let 447 „Er Fransa“ padao ka Atlantskom okeanu brzinom od skoro 300 kilometara na sat (186 milja na sat), pilot Pjer-Sedrik Bonin se borio sa komandama.

On i njegova posada preuzeli su kontrolu nakon što se autopilot iznenada sam isključio, očigledno zbog nakupljanja leda na avionu. Bila je to situacija koja je zahtevala ručnu intervenciju.

Piloti, koji nisu bili upoznati sa ovim scenarijem, borili su se da stabilizuju avion.

Zbunjujuće poruke i alarmi iz računara aviona bombardovali su ih i sugerisali da letelica nije stala, a zapravo jeste.

Boninove poslednje reči, zabeležene na snimaču leta, bile su: „Srušićemo se – ovo ne može biti istina. Ali šta se dešava?“

Svih 228 putnika i članova posade poginulo je tog dana, 1. juna 2009 godine.

Zašto se Japan ne plaši robota
Za pet godina roboti će od ljudi preuzeti polovinu poslova
Da li roboti treba da izgledaju kao ljudi
Kada se dogode ovakve nesreće, u kojima učestvuju ljudi i mašine, obično postoji više faktora ili uzroka.

Ali analitičari su delimično krivili za tragediju leta 447 preterano oslanjanje ili poverenje u mašine.

Oni su ukazali na očekivanje letačke posade da će autopilot ostati uključen, a da će informacioni sistemi aviona pružiti tačne informacije.

To je daleko od jedinog incidenta u kojem je preterano oslanjanje na tehnologiju dovelo do smrtnih slučajeva.

To je dobro proučen fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni da uoče kvarove kada računar rukovodi situacijom.

Ali ono što je možda iznenađujuće je da je naša sklonost da „prekomerno verujemo“ mašineriji možda direktno pod uticajem miliona godina evolucije.

„Prekomerno poverenje u tehnologiju je greška zapanjujućih razmera“, piše Patriša Hardre sa Univerziteta u Oklahomi u poglavlju knjige o tome zašto ponekad previše verujemo u mašine.

Ona tvrdi da ljudi generalno nemaju sposobnost da procene koliko je određena tehnologija pouzdana.

Ovo zapravo može ići u oba smera.

Možemo odbaciti pomoć računara u situacijama kada bi nam to koristilo – ili slepo verovati takvom uređaju, samo da bi on na kraju štetio nama ili našim životima. ili našim sredstvima za život.

Ponašanje jednog od naših najbližih rođaka, šimpanze, može sadržati trag o tome zašto smo tako loši u proceni pouzdanosti mašina.

To bi moglo biti zato što smo pripremljeni da procenjujemo druge pripadnike naše vrste.

Zoološki vrt u Japanu pokušao je da nauči svoje šimpanze da koriste prodajnu mašinu tako što će posmatrati decu - takve interakcije sa tehnologijom su u potpunosti izgrađene na poverenju
Reuters/Alamy
Zoološki vrt u Japanu pokušao je da nauči svoje šimpanze da koriste prodajnu mašinu tako što će posmatrati decu – takve interakcije sa tehnologijom su u potpunosti izgrađene na poverenju
U nedavnom eksperimentu, istraživači su postavili mašinu u kojoj su šimpanze u utočištu u Keniji mogle da vuku uže da bi dobile nagradu za hranu.

Jedno uže je nudilo osnovnu nagradu za hranu – jedan komad banane.

Ali, predstavljena im je i druga opcija – veća nagrada od dva komada banane i parče jabuke, koje bi mogla da izbaci mašina ili druga šimpanza.

Ponekad je to bila mašina na drugom kraju užeta, drugi put još jedna šimpanza, ali nikada oboje.

Međutim, ponekad mašina ne bi isporučila nagradu, a ponekad bi druga šimpanza odlučila da ne podeli.

Dakle, iako je postojala potencijalno veća nagrada, bio je manje siguran izbor da se povuče drugo uže.

Učesnik šimpanza je tako bio suočen ili sa društvenim ili nedruštvenim uslovom.

Morali bi da veruju ili mašini ili drugoj šimpanzi da bi imali šansu za veću nagradu za hranu.

Studija je pokazala da, kada je kolega šimpanza odlučivao o neizvesnoj opciji, primati su manje bili skloni tome.

Odbili su da se uključe u društvenim ispitivanjima 12 odsto vremena, ali su ovu averziju pokazali u samo četiri odsto vremena u nedruštvenim ispitivanjima gde je mašina upravljala nagradom. Drugim rečima, imali su veće poverenje u mašinu.

„Bili su mnogo neodlučniji… kada je partner bila druga šimpanza“, kaže Lu Haz sa Instituta Maks Plank za ljudski razvoj, koja je dizajnirala i vodila eksperiment sa svojim kolegama.

To je jedna od samo nekoliko studija koje otkrivaju da društveni rizik igra veliku ulogu u tome kako se šimpanze i ljudi kreću svetom.

To se zove „odbojnost prema izdaji“, kaže Hazova:

„Strah da vas prevari drugi čovek (ili šimpanza), za koji se smatra da izaziva jače emocije“.

Devojke iz Avganistana prave respiratore od delova automobila
Paralizovani čovek i egzoskelet koji čita misli
Seks roboti su „rastuća psihološka i moralna pretnja”
Ona ovo upoređuje sa stavljanjem novca u mašinu za prodaju koja onda ne izbaci bezalkoholno piće koje ste tražili.

To bi, bez sumnje, moglo izazvati iritaciju, ali zamislite kako biste se osećali kada bi vam barmen uzeo novac, a zatim nastavio da pije vašu koka kolu pred vama.

Verovatno biste bili ljuti.

Naravno, mašina za prodaju nije donela odluku da vas prevari, samo nije uspela da isporuči, dok je barmen odlučio da popije vašu narudžbu uprkos tome što je znao kako biste se osećali.

Međutim, istraživački tim se tu nije zaustavio.

Nastavili su sa izvođenjem još jednog eksperimenta koji je uključivao šimpanze koje su već shvatile kolika je verovatnoća da će dobiti bolju nagradu za hranu kada odaberu neizvesnu opciju, zahvaljujući učešću u prvom eksperimentu.

Neizvesna opcija, istina, više nije bila potpuno neizvesna – šimpanze su sada imale osećaj kakav rizik preuzimaju.

I tada se pojavilo iznenađenje.

Šimpanze su prestale da prave razliku između društvenih i nedruštvenih opcija – činilo se da su prestali da više veruju mašini nego kolegama šimpanzama.

„Zato mislimo da je to uzbudljivo otkriće, da oni prave razliku između društvenog i nedruštvenog sveta u slučajevima gde još postoji mnogo neizvesnosti“, kaže Hazova.

Ima smisla kada razmislite o tome koliko je važno da primati pregovaraju o svom društvenom okruženju, kaže Darbi Proktor, psihološkinja sa Tehnološkog instituta Floride.

„Sa mašinom, nema budućih implikacija“, objašnjava ona.

„Nemate taj dodatni potencijalni društveni trošak.“

Na kraju krajeva, šimpanze u ovim eksperimentima često moraju da odu i provode vreme sa drugim učesnicima kada se ogled završi – svako nezadovoljstvo izazvano učešćem može imati dalje posledice po njihove odnose.

Većina nas je svesna da slepo praćenje satelitskog navigacionog sistema može dovesti do nezgodnih situacija
Proktor i kolege su ranije sproveli slične testove i takođe su otkrili da šimpanze imaju veću verovatnoću da veruju objektima u potrazi za nagradama za hranu u odnosu na druge šimpanze.

Proktor napominje da, kada je jednog od primata naizgled izneverila druga šimpanza koja nije uspela da dodeli obilnu nagradu za hranu, potištena šimpanza je pokazala svoja osećanja tako što je pljunula vodu na partnera.

„Uobičajeni prikaz nezadovoljstva“, kaže Proktorova.

Proktorova postavlja pitanje da li su šimpanze u ovim eksperimentima zaista više verovale mašinama.

Takođe bi se moglo opisati kao da pojedinci jednostavno imaju prigušenije reakcije na loš dogovor kada socijalni partner nije uključen.

„Nije da imamo poverenja da će nas mašina valjano isplatiti, možda je ne vidimo kao emocionalno istaknutu, pa smo možda skloniji da se kockamo ili rizikujemo sa ovim neživim predmetom“, ona pretpostavlja.

Ali u svakom slučaju, čini se da je evolucija uticala na spremnost primata da se angažuju sa neizvesnošću, na osnovu toga da li osećamo da preuzimamo društveni rizik ili ne.

Evolucija nas nije baš pripremila na činjenicu da može biti prilično skupo da nas izda mašina, tvrdi Frančeska de Petriljo sa Instituta za napredne studije u Tuluzu, koja proučava primate.

Milionima godina nije bilo potrebe da se razvija sposobnost da se mašine procenjuju tako pažljivo kao što procenjujemo pripadnike iste vrste.

Ali danas, kada tehnologija može imati ogroman uticaj na živote ljudi, ta potreba verovatno postoji.

Ovde su uključeni i drugi faktori.

Osim evolucije, na našu spremnost da verujemo tehnologiji takođe utiče lično znanje o mašini ili uređaju i kulturološka očekivanja.

Kako je Nišlija osmislio robota pastira
I bube sad mogu da snimaju
Paralizovani čovek i egzoskelet koji čita misli
Studija iz 2019. pokazala je da je u proseku 29 odsto veća verovatnoća da će ljudi odati podatke o svojoj kreditnoj kartici tokom tekstualnog ćaskanja ako misle da razgovaraju sa računarom u odnosu na drugo ljudsko biće.

Istraživači su otkrili da je ovaj efekat bio još izraženiji među onima koji su ranije očekivali da su mašine sigurnije ili pouzdanije od ljudi.

A opet, ponekad ljudi prijavljuju snažnu averziju prema tehnologiji kojoj veruju.

Mnoga istraživanja su pokazala da se ljudima često ne sviđa ideja da samostalno voze automobile ili da prepuste radne obaveze mašinama.

Postoji mnogo razloga zbog kojih sumnje u novu tehnologiju mogu uzeti maha.

Ljudi bi se mogli plašiti da će izgubiti deo svog identiteta ako mašina preuzme vlast.

Ili će jednostavno biti skeptični da će računar pristupiti određenim zadacima sa potrebnim oprezom i spretnošću.

Kada ste videli stotinu video snimaka robota koji padaju, ili iskusili tvrdoglavi računar koji odbija da funkcioniše ispravno, to nije nužno iznenađujuće.

Među onima koji su proučavali šta može uticati na spremnost pojedinca da veruje određenom tehnološkom sistemu je Filip Kulms, socijalni psiholog sa Univerziteta Bilefeld u Nemačkoj.

On i njegov kolega osmislili su slagalicu u stilu tetrisa u kojoj su učesnici sarađivali sa kompjuterskim partnerom koji je takođe imao kontrolu nad nekim delovima.

Kada je računar dobro igrao igru i omogućio ljudskom igraču pristup delovima visoke vrednosti koji su im doneli dodatne poene, učesnici su verovatnije prijavili da veruju kompjuterskom igraču, a takođe i verovatnije da će razmenjivati delove slagalice sa njim u zajedničkom naporu, što pokazuje da su to poverenje izrazili i u igri.

To je poverenje formirano od strane mehaničara, ako hoćete.

„Na naše iznenađenje, ovaj veoma ograničen skup varijabli kojima smo mogli da manipulišemo je očigledno bio dovoljan“, kaže Kulms.

Ako prihvatimo da su ljudi generalno loše opremljeni da procene verodostojnost mašina jer smo, sa evolucione tačke gledišta, pripremljeni da sudimo o pouzdanosti na osnovu društvenih znakova, onda ovo ima savršenog smisla.

Takođe se poklapa sa drugim istraživanjima koja sugerišu da će kockari više kockati kada igraju na slot mašinama koje su dizajnirane da prikazuju svojstva nalik ljudima.

Zoološki vrt u Japanu pokušao je da nauči šimpanze da koriste prodajnu mašinu tako što će posmatrati decu – takve interakcije sa tehnologijom su u potpunosti izgrađene na poverenju.

Mašine koje pune flašice sa lekovima
Drugim rečima, nismo samo loši u odmeravanju verodostojnosti mašine, već nas lako zavedu i mehanički predmeti kada počnu da se ponašaju pomalo kao društveni partner kome su naši najbolji interesi pri srcu.

Dakle, za razliku od osobe koja se opekla sa kompjuterima i ne veruje više nijednom, pojedinac koji je naučio da veruje u određene sisteme – kao što su autopiloti aviona – može se mučiti da shvati kako bi taj sistem mogao pogrešiti, čak i kada jeste.

De Petriljo napominje da je iskusila osećaj poverenja u računare kada je komunicirala sa pomoćnicima koji se aktiviraju glasom kao što su Eplov Siri ili Amazonova Aleksa.

„Pretpostavljam da se ponašaju u mom najboljem interesu, tako da ne moram da ih ispitujem“, kaže ona.

Sve dok izgledaju kompetentni i razumno topli, sugeriše Kulmsova studija, to će i dalje biti slučaj, smatraju de Petriljo i mnogi drugi.

Kulm ističe da je zbog toga toliko važno za dizajnere tehnologije da se postaraju da njihovi sistemi budu etički i njihova funkcionalnost transparentna.

Velika ironija svega ovoga je u tome što iza naizgled poverljive mašine može stajati zlonamerni čovek sa podlim namerama.

Neopravdano poverenje u neispravnu mašinu je dovoljno opasno, bez obzira na onu koja je dizajnirana da obmane.

„Da preuzimamo istu vrstu rizika sa čovekom, bili bismo mnogo bolje prilagođeni mogućim negativnim ishodima“, kaže Proktor.

Ona i Hazova se slažu da je potrebno više rada da bi se otkrilo koliko šimpanze u njihovim studijama iskreno veruju mašinama i u kojoj meri to otkriva istine o ljudskom ponašanju.

Ali ovde postoji nagoveštaj da je na naše povremeno, ponekad katastrofalno, preveliko poverenje u tehnologiju uticala jednostavna činjenica: evoluirali smo da budemo društvene životinje u svetu u kome mašine nisu postojale.

Sada postoje i mi stavljamo svoj novac, svoje lične podatke, pa čak i svoje živote pod njihov nadzor sve vreme.

To nije nužno pogrešna stvar – samo što smo često prilično loši u proceni kada je to ispravno.
Kamera sitna poput zrna soli snima oštro poput 500.000 puta većeg objektiva

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija koja odnose između objekata razumije poput čovjeka

Pročitaj izvornu objavu
Živi roboti napravljeni od stanica žaba mogu se replicirati u zdjelici

Pročitaj izvornu objavu
FIFA potvrdila da će koristiti računalnu tehnologiju za određivanje zaleđa

Pročitaj izvornu objavu
Novi umjetni materijal oponaša kvantno preplitanje rijetkih zemnih metala

Pročitaj izvornu objavu
Britancu ugrađeno prvo na svijetu 3D ispisano protetsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Pročitaj
Američka opstrukcija razvoja kineskog kvantnog računarstva

Pročitaj izvornu objavu
Rusija zahteva zvanične kancelarije tehnoloških kompanija

Pročitaj izvornu objavu
Mikroroboti u obliku ribe za isporuku hemoterapije direktno tumoru

Pročitaj izvornu objavu
MIT: Mali roboti koji trče i skaču

Pročitaj izvornu objavu
Holografski videi postaju stvarnost!

Pročitaj izvornu objavu
Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Pročitaj
IBM predstavio 127-kubitni kvantni procesor

Pročitaj izvornu objavu
“Samo želimo provjeriti vaš telefon da vidimo jeste li bili tamo”

Pročitaj izvornu objavu
Commonsense Norm Bank: novi moralni referentni vodič za umjetnu inteligenciju

Pročitaj izvornu objavu
Spretne robotske ruke s lakoćom manipuliraju tisućama objekata

Pročitaj izvornu objavu
Kako napraviti kućni detektor čestica?

Pročitaj izvornu objavu
IBM predstavio kvantni procesor „Eagle“ od 127 kubita

Pročitaj izvornu objavu
Evo kako je izgledao prvi mobilni telefon

Pročitaj izvornu objavu
Robotizacija poslovanja u Americi je na rekordnim razinama

Pročitaj izvornu objavu
Na Stanfordu koriste AI kako bi holografski zasloni izgledali poput stvarnog života

Pročitaj izvornu objavu
Apple patent o kontroli dronova sugeriše da kompanija istražuje podršku za više kontrolera u bespilotnim letelicama

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
The Kidney Project: prva uspješna implantacija kompaktnog aparata za dijalizu

Pročitaj izvornu objavu
Konačno počela instalacija superkompjutera Aurora

Pročitaj izvornu objavu
Nvidijina tehnologija "digitalnih blizanaca" omogućuje vam da vidite alternativne svemire

Pročitaj izvornu objavu
RNIDS: Šest sati za preispitivanje

Pročitaj izvornu objavu
Da li je budućnost u baterijama od drveta?

Pročitaj izvornu objavu
Virusne ideje
Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.
Pročitaj
Budućnost lečenja: Implant koji vraća čulo vida

Pročitaj izvornu objavu
Koje web-stranice najviše prate korisnike?

Pročitaj izvornu objavu
Neuralink i sumrak čovečanstva
Pretpostavka da AI neće pratiti političke i ekonomske modele na kojima se temelji društvo koje sada poznajemo.
Pročitaj
AI: duboko učenje i neuronske mreže

Pročitaj izvornu objavu
Izrael razvio sistem prepoznavanja lica radi identifikacije Palestinaca

Pročitaj izvornu objavu
Kineski naučnici napravili kvantni procesor 60 hiljada puta brži od trenutnih superkompjutera

Pročitaj izvornu objavu
Četvrta industrijska revolucija
Ko joj se ne pridruži, tvrde analitičari, nestaće s tržišne mape sveta!?
Pročitaj
Transhumanizam
Poboljšanje ljudskih sposobnosti i poništenje nepoželjnih - opasnosti ili beneficije?
Pročitaj
Evolucija video igara
1958-2020
Pročitaj
Oko nauke - Prof. dr Milan Tuba
O životnim stavovima i pogledima na nauku i realan život
Pročitaj
10 miliona puta brže od superkompjutera
Kineski istraživački timovi postigli su značajan napredak u superprovodljivom kvantnom računarstvu i kvantnom računarstvu zasnovanom na svetlosti.
Pročitaj
Robot AlphaZero naučio šah pa matirao velemajstora. Šta je sledeće?
Da li smo došli do trenutka kad roboti previše brzo uče i postaju svesni sebe? Elon Musk je svojevremeno upozoravao da je to moguće, a sada na to upozorava i profesor na Oksford univerzitetu.
Pročitaj
Šta će se dogoditi sa kriptovalutama kada kvantni računari postanu mainstream?
Neke tehničke “rupe”, omogućavaju budućim tehnologijama poput kvantnih računara da eksploatišu blokove i kriptovalute.
Pročitaj
DeepMind’s AlphaZero crushes chess
Algoritmu AlphaZero koji su razvili Google i DeepMind trebalo je samo četiri sata igre da bi sintetizovao celokupno znanje.
Pročitaj
Uređaj bez baterije kao pomoć ljudima oštećenog sluha

Pročitaj izvornu objavu
Mašinski vid otkrio tajnu paukove mreže

Pročitaj izvornu objavu
Kako uče mašine: Roboti koji prate ljude

Pročitaj izvornu objavu
Hakeri danas kradu podatke kako bi kvantni računari mogli za 10 godina da ih dešifruju

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Lavirint i algoritmi
Posetilac lavirinta ulazi na tegoban put pun raskršća koji ga vodi ka središtu, ali to može biti i zabava!
Pročitaj
Šah i veštačka inteligencija
Deep Blue AI kompanije IBM je još pre pojave mašinskog učenja uspeo da dobije šahovsku partiju protiv velemajstora Garry Kasparova. „Pomirio sam se sa tim,“ rekao je Kasparov. „Meč na kraju nije bio poraz već blagoslov".
Pročitaj
Naredni mega cyber napad i kako se zaštititi

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Konvejeva igra života / Game of life
Simulacija života, ćelijski automat
Pročitaj
U Beču uspješno izvedena operacija sa novom robotskom tehnologijom

Pročitaj izvornu objavu
Najbrži generator slučajnih brojeva ikad izgrađen
250 triliona bita u sekundi
Pročitaj
Potrebna kontrola nad vještačkom inteligencijom
Poznati stručnjak za AI smatra da je potrebna hitna akcija s kojom bi se obezbjedila kontrola nad super inteligentnom vještačkom…
Pročitaj izvornu objavu
Komentar: Ne šaljite mi poruke

Pročitaj izvornu objavu
Raspberry Pi Zero 2 W donosi dva puta veću snagu

Pročitaj izvornu objavu
„Crna rupa“ u Tihom okeanu na Google mapama

Pročitaj izvornu objavu
BIZIT 2021: Payoneer – podrška izvozno orijentisanim biznisima svih veličina kroz jedinstvenu platformu za online plaćanja

Pročitaj izvornu objavu
Kako nam matematika može pomoći da razumijemo ljudsko tijelo

Zdrava ljudska tijela su dobra u regulaciji. Naime, naša temperatura ostaje oko 36,8 stepeni, bez obzira koliko vruća ili hladna bila temperatura oko nas. Nivo šećera u krvi ostaje prilično konstantan, čak i kada popijemo čašu soka. Održavamo pravu ko
Pročitaj izvornu objavu

Googleova platforma virtualne stvarnosti smanjuje količinu nasilja u policijskim intervencijama
Jigsaw, tehnološki inkubator unutar Googlea, testira VR platformu koja bi policijskim snagama trebala pomoći da ovladaju tehnikama deeskalacije kako bi pravovremeno smirili svaku opasnu situaciju
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #9: Zašto se stvari okreću
Kao što sila uzrokuje promjenu translacijskog gibanja tako moment sile uzrokuje promjenu rotacijskog gibanja; pripadajući zakon očuvanja daje objašnjenje vrtnje klizačice, pulsara, Zemlje, galaksije
Pročitaj izvornu objavu
Ratno zrakoplovstvo SAD-a razvilo gorivo za mlazne avione dobiveno iz zraka
Američko Ratno zrakoplovstvo u suradnji s kemijskom kompanijom Twelve uspjelo je iz zraka izdvojiti ugljični dioksid i potom ga pretvoriti u mlazno gorivo za njihove avione
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile

Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu

Raketiranje prijetećih asteroida "u zadnji čas" moglo bi biti spasonosno za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: GOSPODAR MAŠINA
(VIDEO PETKOM, Ep. 29) „I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beog
Pročitaj izvornu objavu
Australski istraživači otkrili model brzog punjenja i dugotrajnog skladištenja energije
Brz, jednostavan i jeftin test mjeri sposobnost pohranjivanja naboja kad čvrsta elektroda dodirne ionsku tekućinu i stabilnost napunjenog uređaja
Pročitaj izvornu objavu
NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI
(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković iz Instituta za fiziku u Beogradu u 24. epiz
Pročitaj izvornu objavu
IZGUBLJENA BUDUĆNOST
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko
Pročitaj izvornu objavu
ČITATE LI BAR KOD?
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija. Da smo pre 20 godina u Srbiji imali današnje tržne centre, i da smo kupovali koliko i sad, teško da bismo sačuvali
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: RAĐANJE FIZIKE U SRBIJI
(VIDEO PETKOM, Ep. 28) Mada je danas jedna od naših najuspešnijih disciplina, sa značajnim istraživačkim ustanovama i svetskim velikanima poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle, fizika u Srbiji razvija se tek nakon Drugog svetskog rata. Naime, od Galilea Gal
Pročitaj izvornu objavu
​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA
Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji. Odlomak iz članka je preuzet iz arhive manifestacije “Mihajlo Pupin touching the hot spots of
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: KVANTNI EFEKTI FOTOSINTEZE
(VIDEO PETKOM, Ep. 30) „Jedan od najvažnijij obnovljivih izvora energije je sunčeva energija koja se u solarnim ćelijama pretvara u električnu. Međutim, postoje gornji limiti na efikasnost solarnih ćelija koji proističu iz fundamentalnih zakona statističk
Pročitaj izvornu objavu
DEŠIFROVANJE ENIGME
Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju. Magla i tišina vladaju u dv
Pročitaj izvornu objavu
“Spot Me Up” – Robot Spot imitira Rolingstonse | video

Pročitaj izvornu objavu
Britanci otkrili kako laserskim pisačem upakirati 500 terabajta u stakleni disk veličine CD-a

Pročitaj izvornu objavu
Kina postiže značajan napredak u kvantnom računarstvu 

Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
Roboti iz Boston Dynamics
Ako se stvarno volite robote, onda je Boston Dynamics najvjerojatnije kompanija koju ste pratili. Kompanija je tokom godina napravila prilično impresivne korake svojim razvojem robota, a za kraj godine, kompanija je objavila novi video koji pokazuje kako
Pročitaj
9 Most Advanced AI Robots - Humanoid & Industrial Robots
A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence.
Pročitaj
ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Pročitaj
DNK računar brži i od kvantnog kompjutera: Ima neograničen kapacitet i radi po principu samoreplikacije
Naučnici su dokazali da je zaista moguće napraviti fizički računar od molekula DNK – samoreplicirajući kompjuter koji bi bio brži od svakog postojećeg računara, pa čak i od kvantnih računara u budućnosti. Izgradnja Nedeterminističke Tjuringove Mašine je m
Pročitaj
Backup zauvek… i kasnije
Naučnici Southamton univerziteta (Velika Britanija) razvili su tehnologiju za skladištenje podataka i formiranje arhiva koje će trajati 14 milijardi godina. Na malom disku specijalno obrađenog kvarca moći će da stane čak 360 terabajta informacija.
Pročitaj
Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Pročitaj
Na MIT-u otkrili kako umjetnu inteligenciju spriječiti da koristi prečace

Pročitaj izvornu objavu

Dizajniramo proizvode za koje verujemo da će vaš rad učiniti ugodnim, a proizvodnju sigurnom i sa manjim troškom.