TEHNOPOLIS

ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Veliki problem sa magnetnim trakama jeste što se podaci upisuju i čitaju po redu, a kako su neki koturovi trake bili skoro pola metra u prečniku i sadržavali hiljade metara trake, nalaženje potrebnih podataka je bilo veoma komplikovano i iziskivalo je dosta vremena (posebno ako su se podaci nalazili na kraju trake, tada bi morali premotati celu dužinu trake). Za razliku od sekundarne memorije (magnetne trake) unutar primarne ili glavne memorije računara, podacima se moglo pristupi proizvoljno, odnosno, računar je direktno pristupao potrebnim podacima, preskačući sve druge podatke u memoriji. Memorija od "jezgara" koja je bila u upotrebi 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka, se pravila od gvozdenih jezgara u obliku prstenova prečnika oko 1/16 inča, nanizanih na mrežu žica. Propuštanjem struje kroz ove žice, jezgra su se namagnetisavala i predstavljala nule i jedinice. Ova memorije je bila permanentna, tj. računar je čuvao njen sadržaj i kada je napajanje bilo isključeno, ali njen problem je bio što je zauzimala suviše mnogo prostora da bi bila praktična za masovno čuvanje podataka. Današnji memorijski čipovi koji bi bili veličine jedne takve mreže koja je sadržala 256 bitova memorije, bi mogli da sadrže više od milijardu bitova.

1957. godine se pojavio prvi čvrsti disk (hard disk) kao sastavni deo IBMovog uređaja RAMAC 350. On se sastojao od 50 diskova prečnika 24 inča, kapaciteta 5 megabajtova i težio je jednu tonu, a njegovo iznajmljivanje koštalo oko 35000$ godišnje, odnosno 7000$ po megabajtu godišnje. Četrdesetak godina kasnije IBMova nova mikrojedinica je imala ploču prečnika 1 inč, kapaciteta 340 megabajta, njena dužina je 1,7 inča, širina 1,4 inča, a debljina 0,2 inča i lakša je od baterije tipa AA.

Prvi IBMov PC iz 1981. godine, nije imao hard disk, već samo jednu ili dve disketne jedinice za "kvadratne" diskete (5,25 inča, kapaciteta nekoliko stotina kilobajta). Ovaj PC je imao port za snimanje podataka na traku i to je verovatno najnekorišćenija komponenta u istoriji PCa. Sledeći model IBM-XT, koji se pojavio 1983. godine, imao je hard disk koji je dvostruko deblji od svakog današnjeg laptopa, a kapacitet mu je bio 5 do 10 megabajta.

Diskovi se prave od čvrste aluminijumske legure, za razliku od savitljivog poliesterskog diska, poznatijeg kao disketa od 5,25 inča. Kasniji tipovi disketa od 3,5 inča, takođe su pravljeni od poliestera, ali su smeštani u čvrsta plastična kućišta, a poboljšani magnetni sloj tih diskova i poboljšani mehanizmi za upisivanje i čitanje podataka, povećali su njihov kapacitet na 2,44 megabajta za obične diskete i 2,5 gigabajta za zip jedinice. Diskovi su zbog ove čvrste legure i dobili naziv hard diskovi, tj. čvrsti diskovi. Ova razlika u materijalima nije bila jedina, već je magnetni sloj na čvrstom disku bio gušći kako bi se smestilo više podataka na manjoj površini. Takođe i glava za čitanje/pisanje bila drugačija, jer nije dodirivala hard diskove, za razliku od glave koja je dodirivala površinu disketa od 5,25 inča, čime se sprčavalo habanje i omogućavalo da se hard disk okreće mnogo brže i tako se brže dolazilo do podataka. Nedostatak ovakvog sistema čitanja/pisanja podataka, bio je pad hard diska kada bi glava bukvalno padala na hard disk i urezivala brazdu kroz magnetni sloj i dovodila do trajnog oštećenja.

Od 1983. godine, smanjuju se veličina i cena hard diskova, dok im se kapacitet povećava. 1987. godine ustalila se veličina od 3,5 inča, a težina im je bila manja od pola kilograma i ličili su na neku džepnu knjigu. Početkom devedestih godina dvadesetog veka cena 200 megabajta hard diska je bila ispod 200$. Ovakav napredak je tipičan i za sve druge računarske komponente, a ne samo za sisteme za skladištenje podataka. Danas se koriste i nove tehnologije za čuvanje podataka, upotreba lasera u multimedijalnim diskovima je značajno povećao količinu podataka koji se skladište, ali je i dalje magnetna memorija najjeftinija, a optička tehnologija još uvek nije dovoljno brza za regularan svakodnevni posao.

Istorijski pregled:

30.000 p.n.e. - paleolitski ljudi su u centralnoj Evropi su predstavljali brojeve reckama na životinjskim kostima, slonovači i kamenju.

1640. - Žakar je izumeo prve bušene kartice za čuvanje podataka i one se koriste u prvim elektronskim računarima od 40-ih godina prošlog veka do razvoja pouzdanijih uređaja za čuvanje podataka.

1857. - Ser Čarls Vitstoun koristi papirnu traku za čuvanje podataka, što je slično bušenim karticama osim što se traka može neprekidno uvlačiti u mašinu.

1890. - Herman Holerit koristi bušene kartice za čuvanje podataka koje se unose u mašinu za mehaničko prebrojavanje rezultata popisa stanovništva, a na jednoj kartici se može zapisati do 80 znakova. Ovo je znatno smanjilo vreme dobijanja rezultata popisa na šest nedelja umesto za deset godina.

1940. - vakumske cevi se koriste kao smeštajni medijum u sledećih deset godina.

1944. - napravljen je prvi računar sa unutrašnjim programom EDVAC

1950. - jedinice trake počinju da zamenjuju bušene kartice.

1951. - računar UNIVAC je isporučen popisnom zavodu SADa sa tri godine zakašnjenja, imao je magnetne trake umesto bušenih papirnih traka.

1952. - magnetni doboši stupaju na scenu

1953. - Džej Forester sa svojim timom ugrađuje memoriju od magnetnih jezgara u računar Wirlwind i dvostruko ubrzavaju vreme pristupa na 6 mikro sekundi.

1954. - Računar Burroughs B205, koristi vakumske cevi i magnetne doboše za glavni memorijski sistem, a za izvršavanje neke aritmetričke operacije potrebno je nekoliko mili sekundi.

1957. - predstavljen je prvi hard disk kao deo IBMov RAMACa

1962. - Teletype počinje prodaju tastature i terminala bušene trake pod nazivom Model 33, koji se koristi za ulaz/izlaz na prvim mikroračunarima.

1967. - IBM pravi prvi disketni uređaj

1969. - Intel predstavlja 1 kilobajt RAM čip, koji ima značajno veći kapacitet od prethodno proizvedenih memorijskih čipova.

1971. - Intel predstavlja čip 1101, 256-bitnu programabilnu memoriju kao i čip 1701 256-bitnu izbrisivu memoriju samo za čitanje EROM.

1971. - IBM predstavlja memorijski ili fleksibilni disk, 8-inčni fleksibilni plastični disk, prekriven oksidom gvožđa i tako započinje eru jednostavne razmene podataka i personalnih računara.

1972. - pojavljuje se prvi personalni računar sa 256 bajtova memorije, proširive do 64 kilobajta, takozvani Altair.

1972. - pojavljuje se kompakt disk (CD).

1973. - IBM počinje proizvodnju uređaja 3340, prvog hard diska modela Winchester sa kapacitetom od 70 megabajta raspoređenim na četiri ploče. Glave za čitanje/pisanje podataka lebde na sloju vazduha debljine 18 milionitih delova inča.

1976. - iCOM reklamira svoj štedljivi disketni uređaj, 8-inčni uređaj po ceni od 1200$.

1976. - Shugart predstavlja svoj 5,25 inčni mini disketni uređaj za 390$.

1978. - Apple predstavlja Disk II, 5,25-inčni uređaj povezan kablom sa računarom Apple II, cena mu je 495$ uključujući kontrolersku karticu.

1980. - Sony predstavlja 3,5-inčni disketni uređaj za diskete koje imaju obe korisne strane, duplu gustinu i kapacitet od 875 kilobajta neformatirano.

1981. - IBM predstavlja tehnologiju tankog filma za izradu glava koja uređaju 3380 hard diska omogućava čitanje i pisanje podataka brzinom od 3 milionia znakova u sekundi. To je bio prvi komercijalni uređaj koji dostiže ovu brzinu. Ova glava lebdi na visini od 12 milionitih delova inča iznad površine diska. Ovaj uređaj ima 6000 puta veći kapacitet po kvadratnom inču nego originalni uređaj RAMAC.

1981. - Microsoftov novi DOS zahteva manje od 160 kilobajta prostora na disku.

1981. - Bil Gejts je rekao da je 640 kilobajta sigurno dovoljno za svakoga.



“Nikome nikada neće trebati više od 637 kilobajta memorije na ličnom računaru. 640 KB će biti dovoljno svakome.” – Bil Gejts 1981. godine. Kasnije je tvrdio da je izjava izvučena iz konteksta, no činjenica je da je DOS još 15 godina nakon toga memoriju računala dijelio na 640 KB osnovne i ostatak “proširene” memorije.

1983. - Sony je predstavio dvostranu disketu, dvostruke gustine, kao i uređaj od 3,5 inča kapaciteta do 1 megabajt.

1983. - Philips i Sony razvijaju CD-ROM kao proširenje audio CD tehnologije.

1983. - Sa pojavom IBM XT računara, hard diskovi postaju standardna komponenta mnogih personalnih računara.

1984. - Pojavljuje se memorija sa direktnim pristupom [xa}Random Access Memory, odnosno RAM memorija.

1985. - Pojavljuju se prvi CD-ROM uređaji za računare, kapaciteta 650 megabajta samo za čitanje, što je bilo dovoljno za 74 minuta digitalnog zvuka.

1987. - Pojavljuju se hard diskovi dimenzija 3,5 inča.

1991. - Insite Technology počinje isporuku svog 21-MB 3,5-inčnog disketnog uređaja proizvođačima sistema. Uređaj koristi magnetno-optičke diskove za čuvanje podataka.

1992. - Cena 200 megabajta hard diskova pada ispod 200$.

1992. - Pojavljuje se holografska memorija od kristala, kao i hard diskovi dimenzija 1,8 inča čija je težina samo nekilo stotina grama, a kapacitet do 40 megabajta.

1994. - Iomega Corp. predstavlja ZIP uređaj i ZIP diskove, zamenljive diskove veličine diskete kapaciteta 25 i 100 megabajta.

1995. - IBM predstavlja ultra brze diskove sa novim magnetno otpornim glavama MR, a pre toga se tehnologija izrade glava zasnivala na tankom filmu.

1998. - IBM predstavlja hard disk od 25 gigabajta. Prvi disk koji se pojavi 1956. godine imao je kapacitet 5 megabajta.

1998. - Pojavljuje se DVD-RAM uređaj koji ima kapacitet od 5,2 gigabajta na dvostranim prepisivim kasetama, dovoljno za dvosatni bioskopski film.

1999. - IBM predstavlja Microdrive, najmanji i najlaksi hard disk na svetu koji izaziva revoluciju u industriji prenosivih uređaja: PDA uređaji, digitalni fotoaparati, prenosivi računari i MP3 plejeri.

2000. - Microsoft Windows 2000 zahteva 100MB za punu instalaciju.

2001. - IBM predstavlja "nestašnu prašinu", svoj najnoviji pronalazak u tehnologiji smeštajnih medijuma. AFC materijal u ovom medijumu učetvorostručuje gustinu upisa prethodnih hard diskova na preko 100 milijardi bitova po kvadratnom inču, što se do tada smatralo nemogućim.

2003. - Pojavljuje se serijski ATA hard disk i postiže uspeh kao najbrži za personalne računare.

2005. - Tipičan hard disk za personalne računare ima kapacitet 280 gigabjata raspoređen na pet ploča.
Voyager 1 opet iznenađuje: Prebačen na komunikacijski sustav koji nije korišten od 1981.

Pročitaj izvornu objavu
Egzoskelet koji se sam navlači, pobjednik natjecanja asistivnih tehnologija

Pročitaj izvornu objavu
NASA izvršila prvu teleportaciju astronauta, sve što im je bilo potrebno je hologram

Pročitaj izvornu objavu
NASA izvršila prvu teleportaciju astronauta, sve što im je bilo potrebno je hologram

Pročitaj izvornu objavu
Da li će jezik imati distopijsku budućnost? Kako autor knjige „Budućnost jezika“ Filip Seargeant misli da će AI oblikovati našu komunikaciju

Pročitaj izvornu objavu
Šta je teorija mrtvog interneta?

Pročitaj izvornu objavu
Prvi moždani čip na bazi grafena implantiran u pacijenta s rakom

Pročitaj izvornu objavu
„Halucinacije“ veštačke inteligencije mogu dovesti do katastrofalnih grešaka, ali novi pristup čini automatizovane odluke pouzdanijim

Pročitaj izvornu objavu
Naučnici pohranili ljudski genom na kristal otporan na ekstremne uslove i vrijeme

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljena prva kalijum-jonska baterija: Inovacija bez skupih metala

Pročitaj izvornu objavu
Naučnici razvili robote kojima upravljaju gljive

Pročitaj izvornu objavu
Prvo potpuno mehaničko srce sa maglev tehnologijom uspešno ugrađeno u ljudsko telo

Pročitaj izvornu objavu
EU pokrenula program digitalnog blizanca planete Zemlje uz pomoć veštačke inteligencije

Pročitaj izvornu objavu
Kvantno-uvezani foton je putovao 35 kilometara ispod ulica Bostona 

Pročitaj izvornu objavu
Kinezi napravili 3D elektronsku kožu

Pročitaj izvornu objavu
Igra u kojoj možete da dodirujete umetnička dela

Pročitaj izvornu objavu
Optički izum odražava ljudsko oko 

Pročitaj izvornu objavu
Robot za precizne hirurške intervencije

Pročitaj izvornu objavu
Robot samostalno razvio najbolji amortizer na svijetu

Pročitaj izvornu objavu
Organi iz 3D-pisača: rješenje je u glicerolu

Pročitaj izvornu objavu
Razvijen prvi programabilni fotonički čip na svijetu

Pročitaj izvornu objavu
Galaksija: Veza sa svetom

Pročitaj izvornu objavu
Preminuo je slavni fizičar i nobelovac Peter Higgs

Pročitaj izvornu objavu
Fluidni memristori za računala koja oponašaju mozak

Pročitaj izvornu objavu
Lozinke i umjetnička djela najsigurnije se štite molekulama DNK

Pročitaj izvornu objavu
AI egzoskelet za pomoć pri hodanju

Pročitaj izvornu objavu
Stargate, superkompjuter s milijunima GPU-ova i cijenom od 100 milijardi dolara

Pročitaj izvornu objavu
Budućnost u znaku kolektivne umjetne inteligencije

Pročitaj izvornu objavu
Najveći računalni čip na svijetu za ogromno AI superračunalo

Pročitaj izvornu objavu
KRATKA ISTORIJA DRONOVA

Pročitaj izvornu objavu
Биполарни транзистор: изум који је променио свет

Pročitaj izvornu objavu
Kvantno računarstvo je nadmašeno novom vrstom klasičnog računarstva

Pročitaj izvornu objavu
Protetička ruka amputiranima vraća osjet ljudskog dodira

Pročitaj izvornu objavu
NASA Voyager 1 sonda se gubi u dubokom svemiru zbog kvara u memoriji

Pročitaj izvornu objavu
Bežični biorazgradivi flaster prati rad srca 

Pročitaj izvornu objavu
Harvardski robotski egzoskeleton može poboljšati hodanje i smanjiti padove 

Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #12: Zašto smo sigurni da u svemiru ništa nije hladnije od –273,15 Celzijeva stupnja

Pročitaj izvornu objavu
ESA će izraditi svemirski detektor gravitacijskih valova, širine 2,5 milijuna kilometara

Pročitaj izvornu objavu
Švedski istraživači razvili bioelektronsko tlo

Pročitaj izvornu objavu
Iz Kine stiže nuklearna baterija za pametne telefone čineći punjenje potpuno bespredmetnim

Pročitaj izvornu objavu
Europski svemirski teleskop Euclid poslao svoje prve panoramske fotografije svemira

Pročitaj izvornu objavu
Amerikanci presadili cijelo oko, Europljani stvorili biočip koji oponaša mrežnicu

Pročitaj izvornu objavu
Moždani implantat omogućava komunikaciju putem misli

Pročitaj izvornu objavu
Motor veličine desettisućitog dijela milimetra

Pročitaj izvornu objavu
Samoosetljivi električni veštački mišići

Pročitaj izvornu objavu
"Savršeni elektromotor" spoj je dviju postojećih inovativnih tehnologija

Pročitaj izvornu objavu
Do 2120. većina komunikacije na Zemlji više neće biti biološka

Pročitaj izvornu objavu
Hardverski generator slučajnih brojeva za bolju kibernetičku sigurnost

Pročitaj izvornu objavu
Moždani implant i AI: Pacijentkinja povratila glas nakon 18 godina

Pročitaj izvornu objavu
Roboti sa magnetnim pipcima za minimalno invazivne procedure

Pročitaj izvornu objavu
DNK čipovi kao mediji budućnosti

Pročitaj izvornu objavu
Što piše u europskom Aktu o umjetnoj inteligenciji?

Pročitaj izvornu objavu
Rekreirali pjesmu Pink Floyda iz snimljene aktivnosti mozga

Pročitaj izvornu objavu
Meka robotska hvataljka ne koristi ništa osim vazduha za hvatanje i oslobađanje predmeta

Pročitaj izvornu objavu
Elektrificirani cement pretvara kuće i ceste u neograničene baterije

Pročitaj izvornu objavu
Šta je Bluetooth i kako je nastao njegov prepoznatljiv znak?

Pročitaj izvornu objavu
Objavljena mobilna igra Space Invaders, s tehnologijom proširene stvarnosti

Pročitaj izvornu objavu
Kozmologija na udaru - dvostruko stariji svemir?!

Pročitaj izvornu objavu
Novi tip memorije odbacuje jedinice i nule za bolje skladištenje podataka

Pročitaj izvornu objavu
Pametnim automobilima nedostaje socijalna inteligencija u prometu

Pročitaj izvornu objavu
Interfejs mozak-kičma pomogao paralizovanom čovjeku da hoda koristeći svoje misli

Pročitaj izvornu objavu
Robotska ruka koja na ljudski način oseća stvari

Pročitaj izvornu objavu
NASA "hakirala" sondu Voyager 2 kako bi joj dodatno produžila radni vijek

Pročitaj izvornu objavu
Teslin san o bežičnoj energiji postaje stvarnost

Pročitaj izvornu objavu
Želite li izraditi vlastiti procesor i pritom naučiti kako oni rade? Povedite se ovim primjerom

Pročitaj izvornu objavu
Poznate programerske greške kroz povijest i što smo iz njih naučili

Pročitaj izvornu objavu
Od 3. aprila startuje portal Frilenseri, preko kojeg će paušalci i frilenseri plaćati poreze

Pročitaj izvornu objavu
Prva robotska transplantacija pluća izvedena u Španiji: mali rez i bez bolova posle operacije

Pročitaj izvornu objavu
Potpuno jestiva baterija koja može da se puni

Pročitaj izvornu objavu
Potpuno jestiva baterija koja može da se puni

Pročitaj izvornu objavu
Taktilni uređaj Monarch donosi novo rješenje za stari problem čitanja slijepih osoba

Pročitaj izvornu objavu
Visokotehnološki senzor zemljišta dizajniran da pomogne poljoprivrednicima da sačuvaju dragocjenu vodu

Pročitaj izvornu objavu
Flopi (ni)je mrtav

Pročitaj izvornu objavu
Otkriven razlog zašto su haptički hologrami tako nejasni i difuzni

Pročitaj izvornu objavu
50 miliona pošiljaka obradio je srpski Mily Technologies – startap koji nastoji da unapredi logistiku širom sveta

Pročitaj izvornu objavu
I to je moguće: nelinearno računalo na razini atoma

Pročitaj izvornu objavu
Čip od jednog miliwata igra Doom

Pročitaj izvornu objavu
Minijaturni implant menja život osoba sa paralizom

Pročitaj izvornu objavu
Najveća interaktivna mapa naše galaksije sadrži 3,32 milijarde objekata i dostupna je online

Pročitaj izvornu objavu
Pametni štap pomaže slijepima da se lakše snađu

Pročitaj izvornu objavu
Darpa razvija avion bez eksternih mehaničkih kontrola leta

Pročitaj izvornu objavu
Darpa razvija avion bez eksternih mehaničkih kontrola leta

Pročitaj izvornu objavu
Kompanija Boston Dynamicsa pokazala robota sa novim veštinama!

Pročitaj izvornu objavu
Ruski naučnici pokazali kako se stvara efekat optičke nevidljivosti

Pročitaj izvornu objavu
Kvantna “zapetljanost” će učiniti kvantni internet boljim, zahvaljujući kvantnom upravljanju

Pročitaj izvornu objavu
Atari predstavlja neobjavljenu arkadnu igru koja je bila preteška za prosečnog igrača, te davne 1982. godine

Pročitaj izvornu objavu
Studentica MIT-a otkrila brži način pretraživanja i pri tom očuvanja privatnosti na internetu

Pročitaj izvornu objavu
Najbogatiji japanac nastavlja sa razvojem ARM-a, od važnosti za čitavo čovečanstvo

Pročitaj izvornu objavu
Nova generacija dronova

Pročitaj izvornu objavu
Neuralink uređaj za kontrolu mozga kreće sa ispitivanjima na ljudima

Pročitaj izvornu objavu
Ovaj čip može da prenese sav saobraćaj na Internetu za samo jednu sekundu

Pročitaj izvornu objavu
Iza fotografija svemira stoji prava umjetnost

Pročitaj izvornu objavu
Ultrabrza kamera hvata signale koji putuju kroz živčane stanice

Pročitaj izvornu objavu
Dolaze softverski definirana vozila

Pročitaj izvornu objavu
Sklapa se najveća kamera na svetu, rezolucije 3.200 MP

Pročitaj izvornu objavu
NASA popravila sondu Voyager 1, udaljenu 23,3 milijarde kilometara od Zemlje

Pročitaj izvornu objavu
AI zadatak sa 100.000 jednačina skratio na četiri

Pročitaj izvornu objavu
Beba spašena nakon što je 3D printerom napravljen deo lobanje  

Pročitaj izvornu objavu
Ultrazvučna nalepnica za 48 sati snimanja

Pročitaj izvornu objavu
Kineska električna mreža resetira se za tri sekunde 

Pročitaj izvornu objavu
Jednokratna papirnata baterija radi s dvije kapi vode

Pročitaj izvornu objavu
Epson predstavio visokokvalitetne SCARA robote i novi softver za robotiku

Pročitaj izvornu objavu
Pas robot sa virtuelnom kičmenom moždinom naučio da hoda za samo pola sata

Pročitaj izvornu objavu
Algoritam predviđa buduće zločine tjedan dana unaprijed s 90% točnosti

Pročitaj izvornu objavu
Šta će se desiti ako stavimo „osetljivu“ veštačku inteligenciju u mozak uzgojen u laboratoriji?

Pročitaj izvornu objavu
Japanac se napio pa izgubio privatne podatke svih stanovnika svojeg grada

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija koja nauči fiziku može sama doći do novih otkrića

Pročitaj izvornu objavu
Grain Weevil: robot za moderne farmere – miješa zrna i štiti usjeve

Pročitaj izvornu objavu
LaMDA, umjetna inteligencija, razum i samosvijest – što je što?

Pročitaj izvornu objavu
Google izračunao pi na 100 bilijuna decimala

Pročitaj izvornu objavu
Kvantni čip za 5 sekundi obavlja operacije koje bi trajale 9.000 godina na današnjim računarima

Pročitaj izvornu objavu
Da bi evoluirala, AI mora da se suoči sa svojim ograničenjima

Pročitaj izvornu objavu
Haptička povratna informacija za realistične virtuelne površine

Pročitaj izvornu objavu
AI ima opasan problem sa pristrasnošću 

Pročitaj izvornu objavu
Ovo su dijamantske baterije koje se prave od nuklearnog otpada i mogu da traju 1000 godina

Pročitaj izvornu objavu
Na MIT-u osmislili učinkovit protokol za zaštitu korisničkih podataka 

Pročitaj izvornu objavu
NASA debugira Voyager 1 na udaljenosti od 23,3 milijarde kilometara

Pročitaj izvornu objavu
Katastrofa rakete Ariane 5 – Kad dođe do pogreške u Embedded softwareu

Pročitaj izvornu objavu
Gordon Mur – „slučajni preduzetnik” koji je postao jedna od ikona tehnološke revolucije

Pročitaj izvornu objavu
Da li je etički koristiti sadržaj generisan veštačkom inteligencijom bez pripisivanja mašini?

Pročitaj izvornu objavu
Rojevi molekularnih robota mogu da se koriste za isporuku lekova

Pročitaj izvornu objavu
Kvantni memristor, karika koja spaja umjetnu inteligenciju i kvantno računanje

Pročitaj izvornu objavu
Napravljen zvučnik tanak kao list papira

Pročitaj izvornu objavu
Algoritam koji ima svoje mišljenje o vašem licu

Pročitaj izvornu objavu
Elektronika raste na drveću: Japanci izradili poluvodiče od nanoceluloze

Pročitaj izvornu objavu
Pametni vijci javljaju kada popuste

Pročitaj izvornu objavu
Ovaj tanki dijamantski listić može da skladišti istu količinu podataka kao 1 milijarda Blu-ray diskova

Pročitaj izvornu objavu
Novi sistem ubrzava kucanje za osobe s motoričkim oštećenjima

Pročitaj izvornu objavu
Kromov oksid umjesto silicija: manje tranzistora, manje potrošene energije

Pročitaj izvornu objavu
Štampani vrh prsta sa poboljšanim taktilnim čulom

Pročitaj izvornu objavu
EU će od internetskih platformi zahtijevati da svoje algoritme učine transparentnima

Pročitaj izvornu objavu
KVANTNI KLJUČ U KAMENU

Pročitaj izvornu objavu
Sustav za pohranu energije koji solarnu energiju čuva gotovo dva desetljeća

Pročitaj izvornu objavu
Med bi mogao da bude glavni činilac nove vrste računara

Pročitaj izvornu objavu
Privid nije ono što se čini, to je alat koji jamči privatnost u nadzornim snimkama

Pročitaj izvornu objavu
Med nije samo zdrav, od njega se mogu raditi memristori nalik ljudskom mozgu

Pročitaj izvornu objavu
Leću za novi svemirski teleskop mogla bi oblikovati tekućina i to u svemiru

Pročitaj izvornu objavu
Hubble snimio najudaljeniju zvijezdu ikada, na 12,9 milijardi svjetlosnih godina

Pročitaj izvornu objavu
Preminuo je izumitelj grafičkog formata GIF, Stephen Wilhite

Pročitaj izvornu objavu
Polimer mliječne kiseline – za spremanje bitova i bajtova

Pročitaj izvornu objavu
Tkanina koja čuje detektira zvukove poput ljudskog uha

Pročitaj izvornu objavu
Privatna britanska kompanija u tokamaku postigla temperaturu plazme od 100 milijuna °C

Pročitaj izvornu objavu
Rusi smislili „vakcinu“ za zaštitu od sajber napada

Pročitaj izvornu objavu
Veštački neuroni i sinapse iz štampanih tranzistora

Pročitaj izvornu objavu
Nove pobede za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje

Pročitaj izvornu objavu
SRPSKA ROBOTSKA ŠAKA

Pročitaj izvornu objavu
EyeSyn, virtualne oči koje simuliraju kako ljudi gledaju na svijet 

Pročitaj izvornu objavu
Rusija aktivira plan za isključivanje s Interneta

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija otkriva anomalije u velikim skupovima podataka

Pročitaj izvornu objavu
U toku razvoj skice svetlosnog jedra za put na Alfa Kentauri

Pročitaj izvornu objavu
Najmanja baterija na svetu kao zrno soli

Pročitaj izvornu objavu
Indijski naučnik razvija lasersku tehnologiju za restauraciju mehaničkih komponenti visoke vrednosti

Pročitaj izvornu objavu
KVANTNO SLOVO ћ

Pročitaj izvornu objavu
Roboti i ljudi: Veštačko oko kao iz filma

Pročitaj izvornu objavu
Clearview AI pokušava da sakupi fotografije svih ljudi na svijetu

Pročitaj izvornu objavu
Lasersko-termalni pogon skraćuje put do Marsa na samo 45 dana

Pročitaj izvornu objavu
Upozorenja na opasnosti od veštačke inteligencije

Pročitaj izvornu objavu
A Tensor Language: novi programski jezik za računala visokih performansi

Pročitaj izvornu objavu
Srpski satelit polijeće ovog ljeta sa Kosmodroma u Indiji

Pročitaj izvornu objavu
Izrađena je najdetaljnija računalna simulacija svemira do sada

Pročitaj izvornu objavu
EVOLUCIJA MATERIJE

Pročitaj izvornu objavu
„Nemogući“ materijal sličan plastici mogao bi učiniti laptopove i pametne telefone još tanjim

Pročitaj izvornu objavu
Mašine sve bolje u pisanju koda, ali nisu ni blizu ljudskog nivoa

Pročitaj izvornu objavu
Nova tehnologija prijenosa energije puni uređaje i dok su u pokretu - bežičnim putem

Pročitaj izvornu objavu
AlphaCode vještačka inteligencija programira kao vrhunski programer

Pročitaj izvornu objavu
DARPA želi izraditi prijenosne atomske satove koji bi smanjili ovisnost o GPS-u

Pročitaj izvornu objavu
Srpski inovatori razvili sistem koji štedi struju – Beograd zainteresovan za projekat

Pročitaj izvornu objavu
Mikrobot koji menja oblik namenjen popravci kostiju

Pročitaj izvornu objavu
Fizičari s MIT-a otkrili novi kubit u obliku vibrirajućih parova atoma

Pročitaj izvornu objavu
Reciklaža - Space Invaders
Zauvek, jedna od najboljih igrica u istoriji računara!
Pročitaj
Reciklaža - Space Invaders
Zauvek, jedna od najboljih igrica u istoriji računara!
Pročitaj
Svemirski teleskop James Webb stigao na svoje odredište

Pročitaj izvornu objavu
Sedam godina stara SpaceX-ova raketa uskoro bi se mogla zaletjeti u Mjesec

Pročitaj izvornu objavu
Bluetooth: Ko ga je izmislio i kako funkcioniše?

Pročitaj izvornu objavu
Bluetooth: Ko ga je izmislio i kako funkcioniše?

Pročitaj izvornu objavu
Velika prekretnica: kvantno računalstvo u siliciju postiže 99 posto točnosti

Pročitaj izvornu objavu
Polarna svetlost kroz prizmu nauke!

Pročitaj izvornu objavu
Jesu li, umjesto kvantnih, budućnost stohastička impulsna računala?

Pročitaj izvornu objavu
Na najvećoj 3D karti svemira ucrtano je 7,5 milijuna galaksija

Pročitaj izvornu objavu
Bioničke oči: veliki iskorak u razvoju sljedeće generacije umjetnih pomagala za vid

Pročitaj izvornu objavu
Super apsorpcija - ključ za novu generaciju kvantnih baterija

Pročitaj izvornu objavu
Kakva je budućnost kvantnog računarstva?

Pročitaj izvornu objavu
Original ili kopija? Nova tehnologija može razlikovati poteze kista različitih umjetnika

Pročitaj izvornu objavu
Na CES-u predstavljen detektor za komarce koji ih označava laserskom zrakom

Pročitaj izvornu objavu
PRVO KVANTNO ŽIVO BIĆE

Pročitaj izvornu objavu
Digitalna asistentica Alexa postat će astronautkinja

Pročitaj izvornu objavu
Postavljen najbrži svjetski prenos za teraherc bežičnu komunikaciju

Pročitaj izvornu objavu
PRIRODA MATEMATIČAR

Pročitaj izvornu objavu
Japanski superkomjuter zauvek izgubio 77TB važnih istraživačkih podataka

Pročitaj izvornu objavu
Kineski fuzijski reaktor EAST održao plazmu najduže do sada

Pročitaj izvornu objavu
Amerikanci dovršavaju Frontier, najbrže egzaskalarno računalo na svijetu

Pročitaj izvornu objavu
Nauka je postala jednostavna: Šta je mašinsko učenje?

Pročitaj izvornu objavu
Kiborg-mozak: ljudski neuroni uzgojeni u laboratoriju sposobni su učiti brže od AI-računala

Pročitaj izvornu objavu
Već se planira nasljednik teleskopa James Webb, radnog naziva LUVOIR

Pročitaj izvornu objavu
Superkompjuter Fugaku slučajno obrisao milione dokumenata

Pročitaj izvornu objavu
Kineska umjetna inteligencija podiže optužnice s više od 97% točnosti

Pročitaj izvornu objavu
Robotsko odelo kao pomoć pri hodanju

Pročitaj izvornu objavu
Objavljen još jedan zastrašujući video humanoidnog robota „Ameca“

Pročitaj izvornu objavu
Pratite James Webb teleskop u realnom vremenu

Pročitaj izvornu objavu
Kinezi imaju najbrži satelit koji pravi fotografije visoke rezolucije od 50 cm po inču

Pročitaj izvornu objavu
Novi sistem veštačke inteligencije pruža mašinama da vide svet kao ljudsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Znate li što je, i kako se igra, kvantni šah?

Pročitaj izvornu objavu
Novi teleskop kao tehnološki trijumf

Pročitaj izvornu objavu
Novi teleskop kao tehnološki trijumf

Pročitaj izvornu objavu
NASA: Prva letelica koja je dotakla Sunce

Pročitaj izvornu objavu
Novi centar za kibernetičku sigurnost štitit će misije Europske svemirske agencije 

Pročitaj izvornu objavu
Developer osmislio značajno bolji format za kompresiju fotografija bez gubitaka kvalitete

Pročitaj izvornu objavu
NASA podelila zvuke iz Jupiterove orbite

Pročitaj izvornu objavu
ParallaxMovie studio
Studio za animaciju
Pročitaj
Sistemi za arhiviranje i digitalizaciju
Prenošenjem dokumentacije u elektronski oblik i kreiranje aktivne elektronske arthive reguliše se nekoliko faktora za poslovanje i bezbednost dokumentacije
Pročitaj
Magnetski "ježevi" za pohranu velikih količina podataka u malom prostoru

Pročitaj izvornu objavu
Optički čip obećava 350x ubrzanje u odnosu na RTX 3080 u nekim algoritmima

Pročitaj izvornu objavu
Nauka i psihologija: Jedan potez menja sve – znate li šta je efekat leptira
Torija haosa je revolucionarna, jer kaže da čak i za Njutnovu fiziku postoje slučajevi u kojima je, u principu, determinizam tačan, ali gde se, u praksi, sistem ponaša na tako nepredvidljiv način
Pročitaj
Vizualno zadivljujuće interaktivno stablo svih poznatih vrsta života dostupno na internetu

Pročitaj izvornu objavu
Srpski naučnici pomoću tehnologije oživjeli našeg dalekog pretka

Pročitaj izvornu objavu
Galaksija – premijera filma o računaru koji je odbio da umre

Pročitaj izvornu objavu
VIRTUELNI UNIVERZUM

Pročitaj izvornu objavu
DeepMind tvrdi da je veštačka inteligencija pomogla novim otkrićima i uvidima u matematiku

Pročitaj izvornu objavu
Tvorac proširene stvarnosti upozorava na opasnosti metaverzuma

Pročitaj izvornu objavu
Naučnici otkrili novo stanje materije kakvo do sada nije viđeno

Pročitaj izvornu objavu
Australski monolit služit će kao "crna kutija" za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
Kvantno računalo radi na sobnoj temperaturi i koristi dostupne komponente

Pročitaj izvornu objavu
Naučnici proučavaju DNK radi boljeg skladištenja podataka

Pročitaj izvornu objavu
SVIJET KAO KRIVA PREDODŽBA #1: Električnu energiju u strujnim krugovima ne prenose elektroni

Pročitaj izvornu objavu
Kaspersky razvija sajberbezbednosne politike za zaposlene sa bioničkim uređajima

Pročitaj izvornu objavu
Stvoreno novo stanje materije- vremenski kristal

Pročitaj izvornu objavu
Prvi „Zimski olimpijski AI voditelj znakovnog jezika“

Pročitaj izvornu objavu
Ionski uređaj za umjetni vid oponaša ljudske optičke iluzije

Pročitaj izvornu objavu
Kamera sitna poput zrna soli snima oštro poput 500.000 puta većeg objektiva

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija koja odnose između objekata razumije poput čovjeka

Pročitaj izvornu objavu
Živi roboti napravljeni od stanica žaba mogu se replicirati u zdjelici

Pročitaj izvornu objavu
FIFA potvrdila da će koristiti računalnu tehnologiju za određivanje zaleđa

Pročitaj izvornu objavu
Novi umjetni materijal oponaša kvantno preplitanje rijetkih zemnih metala

Pročitaj izvornu objavu
Britancu ugrađeno prvo na svijetu 3D ispisano protetsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Pročitaj
Američka opstrukcija razvoja kineskog kvantnog računarstva

Pročitaj izvornu objavu
Rusija zahteva zvanične kancelarije tehnoloških kompanija

Pročitaj izvornu objavu
Mikroroboti u obliku ribe za isporuku hemoterapije direktno tumoru

Pročitaj izvornu objavu
MIT: Mali roboti koji trče i skaču

Pročitaj izvornu objavu
Holografski videi postaju stvarnost!

Pročitaj izvornu objavu
Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Pročitaj
IBM predstavio 127-kubitni kvantni procesor

Pročitaj izvornu objavu
“Samo želimo provjeriti vaš telefon da vidimo jeste li bili tamo”

Pročitaj izvornu objavu
Commonsense Norm Bank: novi moralni referentni vodič za umjetnu inteligenciju

Pročitaj izvornu objavu
Spretne robotske ruke s lakoćom manipuliraju tisućama objekata

Pročitaj izvornu objavu
Kako napraviti kućni detektor čestica?

Pročitaj izvornu objavu
IBM predstavio kvantni procesor „Eagle“ od 127 kubita

Pročitaj izvornu objavu
Evo kako je izgledao prvi mobilni telefon

Pročitaj izvornu objavu
Robotizacija poslovanja u Americi je na rekordnim razinama

Pročitaj izvornu objavu
Na Stanfordu koriste AI kako bi holografski zasloni izgledali poput stvarnog života

Pročitaj izvornu objavu
Apple patent o kontroli dronova sugeriše da kompanija istražuje podršku za više kontrolera u bespilotnim letelicama

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
The Kidney Project: prva uspješna implantacija kompaktnog aparata za dijalizu

Pročitaj izvornu objavu
Konačno počela instalacija superkompjutera Aurora

Pročitaj izvornu objavu
Nvidijina tehnologija "digitalnih blizanaca" omogućuje vam da vidite alternativne svemire

Pročitaj izvornu objavu
RNIDS: Šest sati za preispitivanje

Pročitaj izvornu objavu
Da li je budućnost u baterijama od drveta?

Pročitaj izvornu objavu
Virusne ideje
Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.
Pročitaj
Budućnost lečenja: Implant koji vraća čulo vida

Pročitaj izvornu objavu
Koje web-stranice najviše prate korisnike?

Pročitaj izvornu objavu
Neuralink i sumrak čovečanstva
Pretpostavka da AI neće pratiti političke i ekonomske modele na kojima se temelji društvo koje sada poznajemo.
Pročitaj
AI: duboko učenje i neuronske mreže

Pročitaj izvornu objavu
Izrael razvio sistem prepoznavanja lica radi identifikacije Palestinaca

Pročitaj izvornu objavu
Kineski naučnici napravili kvantni procesor 60 hiljada puta brži od trenutnih superkompjutera

Pročitaj izvornu objavu
Četvrta industrijska revolucija
Ko joj se ne pridruži, tvrde analitičari, nestaće s tržišne mape sveta!?
Pročitaj
Transhumanizam
Poboljšanje ljudskih sposobnosti i poništenje nepoželjnih - opasnosti ili beneficije?
Pročitaj
Evolucija video igara
1958-2020
Pročitaj
Oko nauke - Prof. dr Milan Tuba
O životnim stavovima i pogledima na nauku i realan život
Pročitaj
10 miliona puta brže od superkompjutera
Kineski istraživački timovi postigli su značajan napredak u superprovodljivom kvantnom računarstvu i kvantnom računarstvu zasnovanom na svetlosti.
Pročitaj
Robot AlphaZero naučio šah pa matirao velemajstora. Šta je sledeće?
Da li smo došli do trenutka kad roboti previše brzo uče i postaju svesni sebe? Elon Musk je svojevremeno upozoravao da je to moguće, a sada na to upozorava i profesor na Oksford univerzitetu.
Pročitaj
Šta će se dogoditi sa kriptovalutama kada kvantni računari postanu mainstream?
Neke tehničke “rupe”, omogućavaju budućim tehnologijama poput kvantnih računara da eksploatišu blokove i kriptovalute.
Pročitaj
DeepMind’s AlphaZero crushes chess
Algoritmu AlphaZero koji su razvili Google i DeepMind trebalo je samo četiri sata igre da bi sintetizovao celokupno znanje.
Pročitaj
Uređaj bez baterije kao pomoć ljudima oštećenog sluha

Pročitaj izvornu objavu
Mašinski vid otkrio tajnu paukove mreže

Pročitaj izvornu objavu
Kako uče mašine: Roboti koji prate ljude

Pročitaj izvornu objavu
Hakeri danas kradu podatke kako bi kvantni računari mogli za 10 godina da ih dešifruju

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Lavirint i algoritmi
Posetilac lavirinta ulazi na tegoban put pun raskršća koji ga vodi ka središtu, ali to može biti i zabava!
Pročitaj
Šah i veštačka inteligencija
Deep Blue AI kompanije IBM je još pre pojave mašinskog učenja uspeo da dobije šahovsku partiju protiv velemajstora Garry Kasparova. „Pomirio sam se sa tim,“ rekao je Kasparov. „Meč na kraju nije bio poraz već blagoslov".
Pročitaj
Naredni mega cyber napad i kako se zaštititi

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Konvejeva igra života / Game of life
Simulacija života, ćelijski automat
Pročitaj
U Beču uspješno izvedena operacija sa novom robotskom tehnologijom

Pročitaj izvornu objavu
Najbrži generator slučajnih brojeva ikad izgrađen
250 triliona bita u sekundi
Pročitaj
Potrebna kontrola nad vještačkom inteligencijom
Poznati stručnjak za AI smatra da je potrebna hitna akcija s kojom bi se obezbjedila kontrola nad super inteligentnom vještačkom…
Pročitaj izvornu objavu
Komentar: Ne šaljite mi poruke

Pročitaj izvornu objavu
Raspberry Pi Zero 2 W donosi dva puta veću snagu

Pročitaj izvornu objavu
„Crna rupa“ u Tihom okeanu na Google mapama

Pročitaj izvornu objavu
BIZIT 2021: Payoneer – podrška izvozno orijentisanim biznisima svih veličina kroz jedinstvenu platformu za online plaćanja

Pročitaj izvornu objavu
Kako nam matematika može pomoći da razumijemo ljudsko tijelo

Zdrava ljudska tijela su dobra u regulaciji. Naime, naša temperatura ostaje oko 36,8 stepeni, bez obzira koliko vruća ili hladna bila temperatura oko nas. Nivo šećera u krvi ostaje prilično konstantan, čak i kada popijemo čašu soka. Održavamo pravu ko
Pročitaj izvornu objavu

Googleova platforma virtualne stvarnosti smanjuje količinu nasilja u policijskim intervencijama
Jigsaw, tehnološki inkubator unutar Googlea, testira VR platformu koja bi policijskim snagama trebala pomoći da ovladaju tehnikama deeskalacije kako bi pravovremeno smirili svaku opasnu situaciju
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #9: Zašto se stvari okreću
Kao što sila uzrokuje promjenu translacijskog gibanja tako moment sile uzrokuje promjenu rotacijskog gibanja; pripadajući zakon očuvanja daje objašnjenje vrtnje klizačice, pulsara, Zemlje, galaksije
Pročitaj izvornu objavu
Ratno zrakoplovstvo SAD-a razvilo gorivo za mlazne avione dobiveno iz zraka
Američko Ratno zrakoplovstvo u suradnji s kemijskom kompanijom Twelve uspjelo je iz zraka izdvojiti ugljični dioksid i potom ga pretvoriti u mlazno gorivo za njihove avione
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile

Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu

Raketiranje prijetećih asteroida "u zadnji čas" moglo bi biti spasonosno za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: GOSPODAR MAŠINA
(VIDEO PETKOM, Ep. 29) „I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beog
Pročitaj izvornu objavu
Australski istraživači otkrili model brzog punjenja i dugotrajnog skladištenja energije
Brz, jednostavan i jeftin test mjeri sposobnost pohranjivanja naboja kad čvrsta elektroda dodirne ionsku tekućinu i stabilnost napunjenog uređaja
Pročitaj izvornu objavu
NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI
(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković iz Instituta za fiziku u Beogradu u 24. epiz
Pročitaj izvornu objavu
IZGUBLJENA BUDUĆNOST
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko
Pročitaj izvornu objavu
ČITATE LI BAR KOD?
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija. Da smo pre 20 godina u Srbiji imali današnje tržne centre, i da smo kupovali koliko i sad, teško da bismo sačuvali
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: RAĐANJE FIZIKE U SRBIJI
(VIDEO PETKOM, Ep. 28) Mada je danas jedna od naših najuspešnijih disciplina, sa značajnim istraživačkim ustanovama i svetskim velikanima poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle, fizika u Srbiji razvija se tek nakon Drugog svetskog rata. Naime, od Galilea Gal
Pročitaj izvornu objavu
​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA
Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji. Odlomak iz članka je preuzet iz arhive manifestacije “Mihajlo Pupin touching the hot spots of
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: KVANTNI EFEKTI FOTOSINTEZE
(VIDEO PETKOM, Ep. 30) „Jedan od najvažnijij obnovljivih izvora energije je sunčeva energija koja se u solarnim ćelijama pretvara u električnu. Međutim, postoje gornji limiti na efikasnost solarnih ćelija koji proističu iz fundamentalnih zakona statističk
Pročitaj izvornu objavu
DEŠIFROVANJE ENIGME
Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju. Magla i tišina vladaju u dv
Pročitaj izvornu objavu
“Spot Me Up” – Robot Spot imitira Rolingstonse | video

Pročitaj izvornu objavu
Britanci otkrili kako laserskim pisačem upakirati 500 terabajta u stakleni disk veličine CD-a

Pročitaj izvornu objavu
Kina postiže značajan napredak u kvantnom računarstvu 

Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
Roboti iz Boston Dynamics
Ako se stvarno volite robote, onda je Boston Dynamics najvjerojatnije kompanija koju ste pratili. Kompanija je tokom godina napravila prilično impresivne korake svojim razvojem robota, a za kraj godine, kompanija je objavila novi video koji pokazuje kako
Pročitaj
9 Most Advanced AI Robots - Humanoid & Industrial Robots
A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence.
Pročitaj
ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Pročitaj
DNK računar brži i od kvantnog kompjutera: Ima neograničen kapacitet i radi po principu samoreplikacije
Naučnici su dokazali da je zaista moguće napraviti fizički računar od molekula DNK – samoreplicirajući kompjuter koji bi bio brži od svakog postojećeg računara, pa čak i od kvantnih računara u budućnosti. Izgradnja Nedeterminističke Tjuringove Mašine je m
Pročitaj
Backup zauvek… i kasnije
Naučnici Southamton univerziteta (Velika Britanija) razvili su tehnologiju za skladištenje podataka i formiranje arhiva koje će trajati 14 milijardi godina. Na malom disku specijalno obrađenog kvarca moći će da stane čak 360 terabajta informacija.
Pročitaj
Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Pročitaj
Na MIT-u otkrili kako umjetnu inteligenciju spriječiti da koristi prečace

Pročitaj izvornu objavu

Dizajniramo proizvode za koje verujemo da će vaš rad učiniti ugodnim, a proizvodnju sigurnom i sa manjim troškom.