TEHNOPOLIS

ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Veliki problem sa magnetnim trakama jeste što se podaci upisuju i čitaju po redu, a kako su neki koturovi trake bili skoro pola metra u prečniku i sadržavali hiljade metara trake, nalaženje potrebnih podataka je bilo veoma komplikovano i iziskivalo je dosta vremena (posebno ako su se podaci nalazili na kraju trake, tada bi morali premotati celu dužinu trake). Za razliku od sekundarne memorije (magnetne trake) unutar primarne ili glavne memorije računara, podacima se moglo pristupi proizvoljno, odnosno, računar je direktno pristupao potrebnim podacima, preskačući sve druge podatke u memoriji. Memorija od "jezgara" koja je bila u upotrebi 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka, se pravila od gvozdenih jezgara u obliku prstenova prečnika oko 1/16 inča, nanizanih na mrežu žica. Propuštanjem struje kroz ove žice, jezgra su se namagnetisavala i predstavljala nule i jedinice. Ova memorije je bila permanentna, tj. računar je čuvao njen sadržaj i kada je napajanje bilo isključeno, ali njen problem je bio što je zauzimala suviše mnogo prostora da bi bila praktična za masovno čuvanje podataka. Današnji memorijski čipovi koji bi bili veličine jedne takve mreže koja je sadržala 256 bitova memorije, bi mogli da sadrže više od milijardu bitova.

1957. godine se pojavio prvi čvrsti disk (hard disk) kao sastavni deo IBMovog uređaja RAMAC 350. On se sastojao od 50 diskova prečnika 24 inča, kapaciteta 5 megabajtova i težio je jednu tonu, a njegovo iznajmljivanje koštalo oko 35000$ godišnje, odnosno 7000$ po megabajtu godišnje. Četrdesetak godina kasnije IBMova nova mikrojedinica je imala ploču prečnika 1 inč, kapaciteta 340 megabajta, njena dužina je 1,7 inča, širina 1,4 inča, a debljina 0,2 inča i lakša je od baterije tipa AA.

Prvi IBMov PC iz 1981. godine, nije imao hard disk, već samo jednu ili dve disketne jedinice za "kvadratne" diskete (5,25 inča, kapaciteta nekoliko stotina kilobajta). Ovaj PC je imao port za snimanje podataka na traku i to je verovatno najnekorišćenija komponenta u istoriji PCa. Sledeći model IBM-XT, koji se pojavio 1983. godine, imao je hard disk koji je dvostruko deblji od svakog današnjeg laptopa, a kapacitet mu je bio 5 do 10 megabajta.

Diskovi se prave od čvrste aluminijumske legure, za razliku od savitljivog poliesterskog diska, poznatijeg kao disketa od 5,25 inča. Kasniji tipovi disketa od 3,5 inča, takođe su pravljeni od poliestera, ali su smeštani u čvrsta plastična kućišta, a poboljšani magnetni sloj tih diskova i poboljšani mehanizmi za upisivanje i čitanje podataka, povećali su njihov kapacitet na 2,44 megabajta za obične diskete i 2,5 gigabajta za zip jedinice. Diskovi su zbog ove čvrste legure i dobili naziv hard diskovi, tj. čvrsti diskovi. Ova razlika u materijalima nije bila jedina, već je magnetni sloj na čvrstom disku bio gušći kako bi se smestilo više podataka na manjoj površini. Takođe i glava za čitanje/pisanje bila drugačija, jer nije dodirivala hard diskove, za razliku od glave koja je dodirivala površinu disketa od 5,25 inča, čime se sprčavalo habanje i omogućavalo da se hard disk okreće mnogo brže i tako se brže dolazilo do podataka. Nedostatak ovakvog sistema čitanja/pisanja podataka, bio je pad hard diska kada bi glava bukvalno padala na hard disk i urezivala brazdu kroz magnetni sloj i dovodila do trajnog oštećenja.

Od 1983. godine, smanjuju se veličina i cena hard diskova, dok im se kapacitet povećava. 1987. godine ustalila se veličina od 3,5 inča, a težina im je bila manja od pola kilograma i ličili su na neku džepnu knjigu. Početkom devedestih godina dvadesetog veka cena 200 megabajta hard diska je bila ispod 200$. Ovakav napredak je tipičan i za sve druge računarske komponente, a ne samo za sisteme za skladištenje podataka. Danas se koriste i nove tehnologije za čuvanje podataka, upotreba lasera u multimedijalnim diskovima je značajno povećao količinu podataka koji se skladište, ali je i dalje magnetna memorija najjeftinija, a optička tehnologija još uvek nije dovoljno brza za regularan svakodnevni posao.

Istorijski pregled:

30.000 p.n.e. - paleolitski ljudi su u centralnoj Evropi su predstavljali brojeve reckama na životinjskim kostima, slonovači i kamenju.

1640. - Žakar je izumeo prve bušene kartice za čuvanje podataka i one se koriste u prvim elektronskim računarima od 40-ih godina prošlog veka do razvoja pouzdanijih uređaja za čuvanje podataka.

1857. - Ser Čarls Vitstoun koristi papirnu traku za čuvanje podataka, što je slično bušenim karticama osim što se traka može neprekidno uvlačiti u mašinu.

1890. - Herman Holerit koristi bušene kartice za čuvanje podataka koje se unose u mašinu za mehaničko prebrojavanje rezultata popisa stanovništva, a na jednoj kartici se može zapisati do 80 znakova. Ovo je znatno smanjilo vreme dobijanja rezultata popisa na šest nedelja umesto za deset godina.

1940. - vakumske cevi se koriste kao smeštajni medijum u sledećih deset godina.

1944. - napravljen je prvi računar sa unutrašnjim programom EDVAC

1950. - jedinice trake počinju da zamenjuju bušene kartice.

1951. - računar UNIVAC je isporučen popisnom zavodu SADa sa tri godine zakašnjenja, imao je magnetne trake umesto bušenih papirnih traka.

1952. - magnetni doboši stupaju na scenu

1953. - Džej Forester sa svojim timom ugrađuje memoriju od magnetnih jezgara u računar Wirlwind i dvostruko ubrzavaju vreme pristupa na 6 mikro sekundi.

1954. - Računar Burroughs B205, koristi vakumske cevi i magnetne doboše za glavni memorijski sistem, a za izvršavanje neke aritmetričke operacije potrebno je nekoliko mili sekundi.

1957. - predstavljen je prvi hard disk kao deo IBMov RAMACa

1962. - Teletype počinje prodaju tastature i terminala bušene trake pod nazivom Model 33, koji se koristi za ulaz/izlaz na prvim mikroračunarima.

1967. - IBM pravi prvi disketni uređaj

1969. - Intel predstavlja 1 kilobajt RAM čip, koji ima značajno veći kapacitet od prethodno proizvedenih memorijskih čipova.

1971. - Intel predstavlja čip 1101, 256-bitnu programabilnu memoriju kao i čip 1701 256-bitnu izbrisivu memoriju samo za čitanje EROM.

1971. - IBM predstavlja memorijski ili fleksibilni disk, 8-inčni fleksibilni plastični disk, prekriven oksidom gvožđa i tako započinje eru jednostavne razmene podataka i personalnih računara.

1972. - pojavljuje se prvi personalni računar sa 256 bajtova memorije, proširive do 64 kilobajta, takozvani Altair.

1972. - pojavljuje se kompakt disk (CD).

1973. - IBM počinje proizvodnju uređaja 3340, prvog hard diska modela Winchester sa kapacitetom od 70 megabajta raspoređenim na četiri ploče. Glave za čitanje/pisanje podataka lebde na sloju vazduha debljine 18 milionitih delova inča.

1976. - iCOM reklamira svoj štedljivi disketni uređaj, 8-inčni uređaj po ceni od 1200$.

1976. - Shugart predstavlja svoj 5,25 inčni mini disketni uređaj za 390$.

1978. - Apple predstavlja Disk II, 5,25-inčni uređaj povezan kablom sa računarom Apple II, cena mu je 495$ uključujući kontrolersku karticu.

1980. - Sony predstavlja 3,5-inčni disketni uređaj za diskete koje imaju obe korisne strane, duplu gustinu i kapacitet od 875 kilobajta neformatirano.

1981. - IBM predstavlja tehnologiju tankog filma za izradu glava koja uređaju 3380 hard diska omogućava čitanje i pisanje podataka brzinom od 3 milionia znakova u sekundi. To je bio prvi komercijalni uređaj koji dostiže ovu brzinu. Ova glava lebdi na visini od 12 milionitih delova inča iznad površine diska. Ovaj uređaj ima 6000 puta veći kapacitet po kvadratnom inču nego originalni uređaj RAMAC.

1981. - Microsoftov novi DOS zahteva manje od 160 kilobajta prostora na disku.

1981. - Bil Gejts je rekao da je 640 kilobajta sigurno dovoljno za svakoga.



“Nikome nikada neće trebati više od 637 kilobajta memorije na ličnom računaru. 640 KB će biti dovoljno svakome.” – Bil Gejts 1981. godine. Kasnije je tvrdio da je izjava izvučena iz konteksta, no činjenica je da je DOS još 15 godina nakon toga memoriju računala dijelio na 640 KB osnovne i ostatak “proširene” memorije.

1983. - Sony je predstavio dvostranu disketu, dvostruke gustine, kao i uređaj od 3,5 inča kapaciteta do 1 megabajt.

1983. - Philips i Sony razvijaju CD-ROM kao proširenje audio CD tehnologije.

1983. - Sa pojavom IBM XT računara, hard diskovi postaju standardna komponenta mnogih personalnih računara.

1984. - Pojavljuje se memorija sa direktnim pristupom [xa}Random Access Memory, odnosno RAM memorija.

1985. - Pojavljuju se prvi CD-ROM uređaji za računare, kapaciteta 650 megabajta samo za čitanje, što je bilo dovoljno za 74 minuta digitalnog zvuka.

1987. - Pojavljuju se hard diskovi dimenzija 3,5 inča.

1991. - Insite Technology počinje isporuku svog 21-MB 3,5-inčnog disketnog uređaja proizvođačima sistema. Uređaj koristi magnetno-optičke diskove za čuvanje podataka.

1992. - Cena 200 megabajta hard diskova pada ispod 200$.

1992. - Pojavljuje se holografska memorija od kristala, kao i hard diskovi dimenzija 1,8 inča čija je težina samo nekilo stotina grama, a kapacitet do 40 megabajta.

1994. - Iomega Corp. predstavlja ZIP uređaj i ZIP diskove, zamenljive diskove veličine diskete kapaciteta 25 i 100 megabajta.

1995. - IBM predstavlja ultra brze diskove sa novim magnetno otpornim glavama MR, a pre toga se tehnologija izrade glava zasnivala na tankom filmu.

1998. - IBM predstavlja hard disk od 25 gigabajta. Prvi disk koji se pojavi 1956. godine imao je kapacitet 5 megabajta.

1998. - Pojavljuje se DVD-RAM uređaj koji ima kapacitet od 5,2 gigabajta na dvostranim prepisivim kasetama, dovoljno za dvosatni bioskopski film.

1999. - IBM predstavlja Microdrive, najmanji i najlaksi hard disk na svetu koji izaziva revoluciju u industriji prenosivih uređaja: PDA uređaji, digitalni fotoaparati, prenosivi računari i MP3 plejeri.

2000. - Microsoft Windows 2000 zahteva 100MB za punu instalaciju.

2001. - IBM predstavlja "nestašnu prašinu", svoj najnoviji pronalazak u tehnologiji smeštajnih medijuma. AFC materijal u ovom medijumu učetvorostručuje gustinu upisa prethodnih hard diskova na preko 100 milijardi bitova po kvadratnom inču, što se do tada smatralo nemogućim.

2003. - Pojavljuje se serijski ATA hard disk i postiže uspeh kao najbrži za personalne računare.

2005. - Tipičan hard disk za personalne računare ima kapacitet 280 gigabjata raspoređen na pet ploča.
Kamera sitna poput zrna soli snima oštro poput 500.000 puta većeg objektiva

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija koja odnose između objekata razumije poput čovjeka

Pročitaj izvornu objavu
Živi roboti napravljeni od stanica žaba mogu se replicirati u zdjelici

Pročitaj izvornu objavu
FIFA potvrdila da će koristiti računalnu tehnologiju za određivanje zaleđa

Pročitaj izvornu objavu
Novi umjetni materijal oponaša kvantno preplitanje rijetkih zemnih metala

Pročitaj izvornu objavu
Britancu ugrađeno prvo na svijetu 3D ispisano protetsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Pročitaj
Američka opstrukcija razvoja kineskog kvantnog računarstva

Pročitaj izvornu objavu
Rusija zahteva zvanične kancelarije tehnoloških kompanija

Pročitaj izvornu objavu
Mikroroboti u obliku ribe za isporuku hemoterapije direktno tumoru

Pročitaj izvornu objavu
MIT: Mali roboti koji trče i skaču

Pročitaj izvornu objavu
Holografski videi postaju stvarnost!

Pročitaj izvornu objavu
Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Pročitaj
IBM predstavio 127-kubitni kvantni procesor

Pročitaj izvornu objavu
“Samo želimo provjeriti vaš telefon da vidimo jeste li bili tamo”

Pročitaj izvornu objavu
Commonsense Norm Bank: novi moralni referentni vodič za umjetnu inteligenciju

Pročitaj izvornu objavu
Spretne robotske ruke s lakoćom manipuliraju tisućama objekata

Pročitaj izvornu objavu
Kako napraviti kućni detektor čestica?

Pročitaj izvornu objavu
IBM predstavio kvantni procesor „Eagle“ od 127 kubita

Pročitaj izvornu objavu
Evo kako je izgledao prvi mobilni telefon

Pročitaj izvornu objavu
Robotizacija poslovanja u Americi je na rekordnim razinama

Pročitaj izvornu objavu
Na Stanfordu koriste AI kako bi holografski zasloni izgledali poput stvarnog života

Pročitaj izvornu objavu
Apple patent o kontroli dronova sugeriše da kompanija istražuje podršku za više kontrolera u bespilotnim letelicama

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
The Kidney Project: prva uspješna implantacija kompaktnog aparata za dijalizu

Pročitaj izvornu objavu
Konačno počela instalacija superkompjutera Aurora

Pročitaj izvornu objavu
Nvidijina tehnologija "digitalnih blizanaca" omogućuje vam da vidite alternativne svemire

Pročitaj izvornu objavu
RNIDS: Šest sati za preispitivanje

Pročitaj izvornu objavu
Da li je budućnost u baterijama od drveta?

Pročitaj izvornu objavu
Virusne ideje
Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.
Pročitaj
Budućnost lečenja: Implant koji vraća čulo vida

Pročitaj izvornu objavu
Koje web-stranice najviše prate korisnike?

Pročitaj izvornu objavu
Neuralink i sumrak čovečanstva
Pretpostavka da AI neće pratiti političke i ekonomske modele na kojima se temelji društvo koje sada poznajemo.
Pročitaj
AI: duboko učenje i neuronske mreže

Pročitaj izvornu objavu
Izrael razvio sistem prepoznavanja lica radi identifikacije Palestinaca

Pročitaj izvornu objavu
Kineski naučnici napravili kvantni procesor 60 hiljada puta brži od trenutnih superkompjutera

Pročitaj izvornu objavu
Četvrta industrijska revolucija
Ko joj se ne pridruži, tvrde analitičari, nestaće s tržišne mape sveta!?
Pročitaj
Transhumanizam
Poboljšanje ljudskih sposobnosti i poništenje nepoželjnih - opasnosti ili beneficije?
Pročitaj
Evolucija video igara
1958-2020
Pročitaj
Oko nauke - Prof. dr Milan Tuba
O životnim stavovima i pogledima na nauku i realan život
Pročitaj
10 miliona puta brže od superkompjutera
Kineski istraživački timovi postigli su značajan napredak u superprovodljivom kvantnom računarstvu i kvantnom računarstvu zasnovanom na svetlosti.
Pročitaj
Robot AlphaZero naučio šah pa matirao velemajstora. Šta je sledeće?
Da li smo došli do trenutka kad roboti previše brzo uče i postaju svesni sebe? Elon Musk je svojevremeno upozoravao da je to moguće, a sada na to upozorava i profesor na Oksford univerzitetu.
Pročitaj
Šta će se dogoditi sa kriptovalutama kada kvantni računari postanu mainstream?
Neke tehničke “rupe”, omogućavaju budućim tehnologijama poput kvantnih računara da eksploatišu blokove i kriptovalute.
Pročitaj
DeepMind’s AlphaZero crushes chess
Algoritmu AlphaZero koji su razvili Google i DeepMind trebalo je samo četiri sata igre da bi sintetizovao celokupno znanje.
Pročitaj
Uređaj bez baterije kao pomoć ljudima oštećenog sluha

Pročitaj izvornu objavu
Mašinski vid otkrio tajnu paukove mreže

Pročitaj izvornu objavu
Kako uče mašine: Roboti koji prate ljude

Pročitaj izvornu objavu
Hakeri danas kradu podatke kako bi kvantni računari mogli za 10 godina da ih dešifruju

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Lavirint i algoritmi
Posetilac lavirinta ulazi na tegoban put pun raskršća koji ga vodi ka središtu, ali to može biti i zabava!
Pročitaj
Šah i veštačka inteligencija
Deep Blue AI kompanije IBM je još pre pojave mašinskog učenja uspeo da dobije šahovsku partiju protiv velemajstora Garry Kasparova. „Pomirio sam se sa tim,“ rekao je Kasparov. „Meč na kraju nije bio poraz već blagoslov".
Pročitaj
Naredni mega cyber napad i kako se zaštititi

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Konvejeva igra života / Game of life
Simulacija života, ćelijski automat
Pročitaj
U Beču uspješno izvedena operacija sa novom robotskom tehnologijom

Pročitaj izvornu objavu
Najbrži generator slučajnih brojeva ikad izgrađen
250 triliona bita u sekundi
Pročitaj
Potrebna kontrola nad vještačkom inteligencijom
Poznati stručnjak za AI smatra da je potrebna hitna akcija s kojom bi se obezbjedila kontrola nad super inteligentnom vještačkom…
Pročitaj izvornu objavu
Komentar: Ne šaljite mi poruke

Pročitaj izvornu objavu
Raspberry Pi Zero 2 W donosi dva puta veću snagu

Pročitaj izvornu objavu
„Crna rupa“ u Tihom okeanu na Google mapama

Pročitaj izvornu objavu
BIZIT 2021: Payoneer – podrška izvozno orijentisanim biznisima svih veličina kroz jedinstvenu platformu za online plaćanja

Pročitaj izvornu objavu
Kako nam matematika može pomoći da razumijemo ljudsko tijelo

Zdrava ljudska tijela su dobra u regulaciji. Naime, naša temperatura ostaje oko 36,8 stepeni, bez obzira koliko vruća ili hladna bila temperatura oko nas. Nivo šećera u krvi ostaje prilično konstantan, čak i kada popijemo čašu soka. Održavamo pravu ko
Pročitaj izvornu objavu

Googleova platforma virtualne stvarnosti smanjuje količinu nasilja u policijskim intervencijama
Jigsaw, tehnološki inkubator unutar Googlea, testira VR platformu koja bi policijskim snagama trebala pomoći da ovladaju tehnikama deeskalacije kako bi pravovremeno smirili svaku opasnu situaciju
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #9: Zašto se stvari okreću
Kao što sila uzrokuje promjenu translacijskog gibanja tako moment sile uzrokuje promjenu rotacijskog gibanja; pripadajući zakon očuvanja daje objašnjenje vrtnje klizačice, pulsara, Zemlje, galaksije
Pročitaj izvornu objavu
Ratno zrakoplovstvo SAD-a razvilo gorivo za mlazne avione dobiveno iz zraka
Američko Ratno zrakoplovstvo u suradnji s kemijskom kompanijom Twelve uspjelo je iz zraka izdvojiti ugljični dioksid i potom ga pretvoriti u mlazno gorivo za njihove avione
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile

Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu

Raketiranje prijetećih asteroida "u zadnji čas" moglo bi biti spasonosno za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: GOSPODAR MAŠINA
(VIDEO PETKOM, Ep. 29) „I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beog
Pročitaj izvornu objavu
Australski istraživači otkrili model brzog punjenja i dugotrajnog skladištenja energije
Brz, jednostavan i jeftin test mjeri sposobnost pohranjivanja naboja kad čvrsta elektroda dodirne ionsku tekućinu i stabilnost napunjenog uređaja
Pročitaj izvornu objavu
NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI
(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković iz Instituta za fiziku u Beogradu u 24. epiz
Pročitaj izvornu objavu
IZGUBLJENA BUDUĆNOST
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko
Pročitaj izvornu objavu
ČITATE LI BAR KOD?
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija. Da smo pre 20 godina u Srbiji imali današnje tržne centre, i da smo kupovali koliko i sad, teško da bismo sačuvali
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: RAĐANJE FIZIKE U SRBIJI
(VIDEO PETKOM, Ep. 28) Mada je danas jedna od naših najuspešnijih disciplina, sa značajnim istraživačkim ustanovama i svetskim velikanima poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle, fizika u Srbiji razvija se tek nakon Drugog svetskog rata. Naime, od Galilea Gal
Pročitaj izvornu objavu
​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA
Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji. Odlomak iz članka je preuzet iz arhive manifestacije “Mihajlo Pupin touching the hot spots of
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: KVANTNI EFEKTI FOTOSINTEZE
(VIDEO PETKOM, Ep. 30) „Jedan od najvažnijij obnovljivih izvora energije je sunčeva energija koja se u solarnim ćelijama pretvara u električnu. Međutim, postoje gornji limiti na efikasnost solarnih ćelija koji proističu iz fundamentalnih zakona statističk
Pročitaj izvornu objavu
DEŠIFROVANJE ENIGME
Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju. Magla i tišina vladaju u dv
Pročitaj izvornu objavu
“Spot Me Up” – Robot Spot imitira Rolingstonse | video

Pročitaj izvornu objavu
Britanci otkrili kako laserskim pisačem upakirati 500 terabajta u stakleni disk veličine CD-a

Pročitaj izvornu objavu
Kina postiže značajan napredak u kvantnom računarstvu 

Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
Roboti iz Boston Dynamics
Ako se stvarno volite robote, onda je Boston Dynamics najvjerojatnije kompanija koju ste pratili. Kompanija je tokom godina napravila prilično impresivne korake svojim razvojem robota, a za kraj godine, kompanija je objavila novi video koji pokazuje kako
Pročitaj
9 Most Advanced AI Robots - Humanoid & Industrial Robots
A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence.
Pročitaj
ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Pročitaj
DNK računar brži i od kvantnog kompjutera: Ima neograničen kapacitet i radi po principu samoreplikacije
Naučnici su dokazali da je zaista moguće napraviti fizički računar od molekula DNK – samoreplicirajući kompjuter koji bi bio brži od svakog postojećeg računara, pa čak i od kvantnih računara u budućnosti. Izgradnja Nedeterminističke Tjuringove Mašine je m
Pročitaj
Backup zauvek… i kasnije
Naučnici Southamton univerziteta (Velika Britanija) razvili su tehnologiju za skladištenje podataka i formiranje arhiva koje će trajati 14 milijardi godina. Na malom disku specijalno obrađenog kvarca moći će da stane čak 360 terabajta informacija.
Pročitaj
Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Pročitaj
Na MIT-u otkrili kako umjetnu inteligenciju spriječiti da koristi prečace

Pročitaj izvornu objavu

Dizajniramo proizvode za koje verujemo da će vaš rad učiniti ugodnim, a proizvodnju sigurnom i sa manjim troškom.