Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Svi znamo da današnja elektronika radi na izuzetno velikim brzinama, ali kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem. Ekipa nemačkih i britanskih naučnika sa Univerziteta Karlsruhe i Oxford, uspela je napraviti prvu trajnu optičku memoriju na čipu, što je veliki korak ka tom smeru.
Interes naučne zajednice za takozvanim fotoničkim čipovima traje već decenijama, a nije teško zaključiti zašto. Kad se elektroni kreću kroz osnovne komponente računarskog čipa, odnosno logičke sklopove koji manipulišu podacima, memorijske sklopove koji ih skladište, te metalne žice koje ih prenose, oni udaraju jedan u drugi, usporavaju se, te generišu toplotu koja se mora nekako odvesti spolja. Ali to se ne događa u slučaju fotona koji putuju zajedno bez ikakvog otpora i to brzinom svetlosti.
Naučnici su do sada već proizvodili čipove u kojima su optičke linije zamenile metalne žice, kao i sklopove optičke memorije, ali takvi čipovi su imali brojne nedostatke, pa su recimo mogli skladištiti podatke samo kada su imali stalni izvor struje. Kada bi struje nestalo, nestali bi i podaci.
Nemački i britanski naučnici su pronašli rešenje za to korišćenjem materijala koji se nalazi u srcu svakog CD-a i DVD-a za višekratno snimanje podataka.
Konkretno se radi o materijalu pod nazivopm GST, koji se sastoji od tankog sloja legure germanijuma, antimona i telurijuma. Kada se GST obasja intenzivnim pulsom laserske svetlosti, on promeni svoju atomsku strukturu iz savršene kristalne rešetke u amorfnu. Te dve strukture reflektuju svetlo na različite načine, a CD-i i DVD-i koriste te različitosti za skladištenje podataka. Kako bi čitao podatke, skladištene u obliku uzoraka sitnih tačkica poslaganih po kristalnom ili amorfnom redu, vaš CD ili DVD pogon isijava laserski zrak niskog intenziteta na disk, te prati način na koji se svetlo odbija od njega.
Naučnici Oxforda i Karlsruhea su primetili da na GST ne utiče samo to koliko se svetla reflektuje na sloju, već i koliko se svetla apsorbuje. Kada se ispod filma GST-a doda prozirni materijal, tačkice kristalne strukture apsorbuju više svetla nago tačke amorfne strukture.
Nakon toga su želeli otkriti mogu li to svojstvo iskoristiti za trajno skladištenje podataka na čip, koji bi se kasnije mogli čitati. Kako bi im to pošlo za rukom, opremili su čip uređajem od silicijum nitrida pod nazivom valovod koji sadrži i kanalizuje pulsove svetlosti. Nakon toga su postavili patch GST-a nanoveličine na vrh tog valovoda.
Kako bi zapisivali podatke na taj sloj, naučnici su ispalili intenzivan puls svetlosti u valovod. Visoki intenzitet elektromagnetskog polja je rastopio GST, pretvarajući njegovu kristalnu strukturu u amorfnu.
Nakon toga, drugi znantno manje intenzivan puls uzrokuje da se materijal vrati u svoju originalnu kristalnu strukturu. Kada su naučnici poželeli čitati podatke, ispaljivali su manje intenzivne pulsove svetla i merili koliko se svetla emituje prema valovodu.
Ako je apsorbovano manje svetla, to znači da je tačka podataka GST-a amorfne strukture, a ako je apsorbovano više, to znači da je kristalna.
Pored toga, naučnici su dramatično povećali količinu podataka koja se može zapisivati i čitati, pa su istovremeno slali višestruke talasne dužine svetla kroz valovod, što im je omogućilo istovremeno čitanje i zapisivanje višestrukih bitova, što nije moguće postići uređajima za skladištenje bazirani na elektronici.
Promenama intenziteta pulsova za zapisivanje podataka, ujedno su bili u mogućnosti kontrolisati koliki se deo svakog GST patcha u bilo kojem trenutku pretvara u kristalnu ili amorfnu strukturu. Zahvaljujući toj metodi, uspeli su postići da jedan patch sadrži 90% amorfne i 10% kristalne strukture, dok drugi može sadržavati 80% amorfne i 20% kristalne. To omogućuje da se podaci skladište u devet različitih kombinacija, ne samo u binarnim jedinicama i nulama, za što se koriste 100% amorfne ili 100% kristalne tačke, pa ovo dramatično “boosta” količinu podataka koju može skladištiti svaka tačka.
Naučnici navode kako je pred fotonskom memorijom još dug put pre nego što postane konkurencija elektronskoj, jer se mora povećati gustina zapisa, ali ukoliko se razvije napredna fotonska tehnologija koja se može integrisati u fotonske logičke sklopove, potencijal je takav da bi fotonski čipovi mogli raditi od 50 do 100 puta brže u odnosu na današnje najbrže računarske procesore.
Da li će jezik imati distopijsku budućnost? Kako autor knjige „Budućnost jezika“ Filip Seargeant misli da će AI oblikovati našu komunikaciju
Pročitaj izvornu objavu
„Halucinacije“ veštačke inteligencije mogu dovesti do katastrofalnih grešaka, ali novi pristup čini automatizovane odluke pouzdanijim
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #12: Zašto smo sigurni da u svemiru ništa nije hladnije od –273,15 Celzijeva stupnja
Pročitaj izvornu objavu
Želite li izraditi vlastiti procesor i pritom naučiti kako oni rade? Povedite se ovim primjerom
Pročitaj izvornu objavu
Od 3. aprila startuje portal Frilenseri, preko kojeg će paušalci i frilenseri plaćati poreze
Pročitaj izvornu objavu
Prva robotska transplantacija pluća izvedena u Španiji: mali rez i bez bolova posle operacije
Pročitaj izvornu objavu
Visokotehnološki senzor zemljišta dizajniran da pomogne poljoprivrednicima da sačuvaju dragocjenu vodu
Pročitaj izvornu objavu
50 miliona pošiljaka obradio je srpski Mily Technologies – startap koji nastoji da unapredi logistiku širom sveta
Pročitaj izvornu objavu
Najveća interaktivna mapa naše galaksije sadrži 3,32 milijarde objekata i dostupna je online
Pročitaj izvornu objavu
Kvantna “zapetljanost” će učiniti kvantni internet boljim, zahvaljujući kvantnom upravljanju
Pročitaj izvornu objavu
Atari predstavlja neobjavljenu arkadnu igru koja je bila preteška za prosečnog igrača, te davne 1982. godine
Pročitaj izvornu objavu
Studentica MIT-a otkrila brži način pretraživanja i pri tom očuvanja privatnosti na internetu
Pročitaj izvornu objavu
Šta će se desiti ako stavimo „osetljivu“ veštačku inteligenciju u mozak uzgojen u laboratoriji?
Pročitaj izvornu objavu
Kvantni čip za 5 sekundi obavlja operacije koje bi trajale 9.000 godina na današnjim računarima
Pročitaj izvornu objavu
Da li je etički koristiti sadržaj generisan veštačkom inteligencijom bez pripisivanja mašini?
Pročitaj izvornu objavu
Ovaj tanki dijamantski listić može da skladišti istu količinu podataka kao 1 milijarda Blu-ray diskova
Pročitaj izvornu objavu
Indijski naučnik razvija lasersku tehnologiju za restauraciju mehaničkih komponenti visoke vrednosti
Pročitaj izvornu objavu
„Nemogući“ materijal sličan plastici mogao bi učiniti laptopove i pametne telefone još tanjim
Pročitaj izvornu objavu
Reciklaža - Space Invaders
Zauvek, jedna od najboljih igrica u istoriji računara!
Pročitaj
Reciklaža - Space Invaders
Zauvek, jedna od najboljih igrica u istoriji računara!
Pročitaj
Kiborg-mozak: ljudski neuroni uzgojeni u laboratoriju sposobni su učiti brže od AI-računala
Pročitaj izvornu objavu
ParallaxMovie studio
Studio za animaciju
Pročitaj
Sistemi za arhiviranje i digitalizaciju
Prenošenjem dokumentacije u elektronski oblik i kreiranje aktivne elektronske arthive reguliše se nekoliko faktora za poslovanje i bezbednost dokumentacije
Pročitaj
Nauka i psihologija: Jedan potez menja sve – znate li šta je efekat leptira
Torija haosa je revolucionarna, jer kaže da čak i za Njutnovu fiziku postoje slučajevi u kojima je, u principu, determinizam tačan, ali gde se, u praksi, sistem ponaša na tako nepredvidljiv način
Pročitaj
DeepMind tvrdi da je veštačka inteligencija pomogla novim otkrićima i uvidima u matematiku
Pročitaj izvornu objavu
SVIJET KAO KRIVA PREDODŽBA #1: Električnu energiju u strujnim krugovima ne prenose elektroni
Pročitaj izvornu objavu
Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Pročitaj
Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Pročitaj
Apple patent o kontroli dronova sugeriše da kompanija istražuje podršku za više kontrolera u bespilotnim letelicama
Pročitaj izvornu objavu
Virusne ideje
Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.
Pročitaj
Neuralink i sumrak čovečanstva
Pretpostavka da AI neće pratiti političke i ekonomske modele na kojima se temelji društvo koje sada poznajemo.
Pročitaj
Kineski naučnici napravili kvantni procesor 60 hiljada puta brži od trenutnih superkompjutera
Pročitaj izvornu objavu
Četvrta industrijska revolucija
Ko joj se ne pridruži, tvrde analitičari, nestaće s tržišne mape sveta!?
Pročitaj
Transhumanizam
Poboljšanje ljudskih sposobnosti i poništenje nepoželjnih - opasnosti ili beneficije?
Pročitaj
Evolucija video igara
1958-2020
Pročitaj
Oko nauke - Prof. dr Milan Tuba
O životnim stavovima i pogledima na nauku i realan život
Pročitaj
10 miliona puta brže od superkompjutera
Kineski istraživački timovi postigli su značajan napredak u superprovodljivom kvantnom računarstvu i kvantnom računarstvu zasnovanom na svetlosti.
Pročitaj
Robot AlphaZero naučio šah pa matirao velemajstora. Šta je sledeće?
Da li smo došli do trenutka kad roboti previše brzo uče i postaju svesni sebe? Elon Musk je svojevremeno upozoravao da je to moguće, a sada na to upozorava i profesor na Oksford univerzitetu.
Pročitaj
Šta će se dogoditi sa kriptovalutama kada kvantni računari postanu mainstream?
Neke tehničke “rupe”, omogućavaju budućim tehnologijama poput kvantnih računara da eksploatišu blokove i kriptovalute.
Pročitaj
DeepMind’s AlphaZero crushes chess
Algoritmu AlphaZero koji su razvili Google i DeepMind trebalo je samo četiri sata igre da bi sintetizovao celokupno znanje.
Pročitaj
Lavirint i algoritmi
Posetilac lavirinta ulazi na tegoban put pun raskršća koji ga vodi ka središtu, ali to može biti i zabava!
Pročitaj
Šah i veštačka inteligencija
Deep Blue AI kompanije IBM je još pre pojave mašinskog učenja uspeo da dobije šahovsku partiju protiv velemajstora Garry Kasparova. „Pomirio sam se sa tim,“ rekao je Kasparov. „Meč na kraju nije bio poraz već blagoslov".
Pročitaj
Konvejeva igra života / Game of life
Simulacija života, ćelijski automat
Pročitaj
Najbrži generator slučajnih brojeva ikad izgrađen
250 triliona bita u sekundi
Pročitaj
Potrebna kontrola nad vještačkom inteligencijom
Poznati stručnjak za AI smatra da je potrebna hitna akcija s kojom bi se obezbjedila kontrola nad super inteligentnom vještačkom…
Pročitaj izvornu objavu
BIZIT 2021: Payoneer – podrška izvozno orijentisanim biznisima svih veličina kroz jedinstvenu platformu za online plaćanja
Pročitaj izvornu objavu
Kako nam matematika može pomoći da razumijemo ljudsko tijelo
Zdrava ljudska tijela su dobra u regulaciji. Naime, naša temperatura ostaje oko 36,8 stepeni, bez obzira koliko vruća ili hladna bila temperatura oko nas. Nivo šećera u krvi ostaje prilično konstantan, čak i kada popijemo čašu soka. Održavamo pravu ko
Pročitaj izvornu objavu
Googleova platforma virtualne stvarnosti smanjuje količinu nasilja u policijskim intervencijama
Jigsaw, tehnološki inkubator unutar Googlea, testira VR platformu koja bi policijskim snagama trebala pomoći da ovladaju tehnikama deeskalacije kako bi pravovremeno smirili svaku opasnu situaciju
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #9: Zašto se stvari okreću
Kao što sila uzrokuje promjenu translacijskog gibanja tako moment sile uzrokuje promjenu rotacijskog gibanja; pripadajući zakon očuvanja daje objašnjenje vrtnje klizačice, pulsara, Zemlje, galaksije
Pročitaj izvornu objavu
Ratno zrakoplovstvo SAD-a razvilo gorivo za mlazne avione dobiveno iz zraka
Američko Ratno zrakoplovstvo u suradnji s kemijskom kompanijom Twelve uspjelo je iz zraka izdvojiti ugljični dioksid i potom ga pretvoriti u mlazno gorivo za njihove avione
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile fizike igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: GOSPODAR MAŠINA
(VIDEO PETKOM, Ep. 29) „I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beog
Pročitaj izvornu objavu
Australski istraživači otkrili model brzog punjenja i dugotrajnog skladištenja energije
Brz, jednostavan i jeftin test mjeri sposobnost pohranjivanja naboja kad čvrsta elektroda dodirne ionsku tekućinu i stabilnost napunjenog uređaja
Pročitaj izvornu objavu
NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI
(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković iz Instituta za fiziku u Beogradu u 24. epiz
Pročitaj izvornu objavu
IZGUBLJENA BUDUĆNOST
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko
Pročitaj izvornu objavu
ČITATE LI BAR KOD?
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija. Da smo pre 20 godina u Srbiji imali današnje tržne centre, i da smo kupovali koliko i sad, teško da bismo sačuvali
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: RAĐANJE FIZIKE U SRBIJI
(VIDEO PETKOM, Ep. 28) Mada je danas jedna od naših najuspešnijih disciplina, sa značajnim istraživačkim ustanovama i svetskim velikanima poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle, fizika u Srbiji razvija se tek nakon Drugog svetskog rata. Naime, od Galilea Gal
Pročitaj izvornu objavu
MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA
Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji. Odlomak iz članka je preuzet iz arhive manifestacije “Mihajlo Pupin touching the hot spots of
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: KVANTNI EFEKTI FOTOSINTEZE
(VIDEO PETKOM, Ep. 30) „Jedan od najvažnijij obnovljivih izvora energije je sunčeva energija koja se u solarnim ćelijama pretvara u električnu. Međutim, postoje gornji limiti na efikasnost solarnih ćelija koji proističu iz fundamentalnih zakona statističk
Pročitaj izvornu objavu
DEŠIFROVANJE ENIGME
Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju. Magla i tišina vladaju u dv
Pročitaj izvornu objavu
Britanci otkrili kako laserskim pisačem upakirati 500 terabajta u stakleni disk veličine CD-a
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile fizike igraju važnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
Roboti iz Boston Dynamics
Ako se stvarno volite robote, onda je Boston Dynamics najvjerojatnije kompanija koju ste pratili. Kompanija je tokom godina napravila prilično impresivne korake svojim razvojem robota, a za kraj godine, kompanija je objavila novi video koji pokazuje kako
Pročitaj
9 Most Advanced AI Robots - Humanoid & Industrial Robots
A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence.
Pročitaj
ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Pročitaj
DNK računar brži i od kvantnog kompjutera: Ima neograničen kapacitet i radi po principu samoreplikacije
Naučnici su dokazali da je zaista moguće napraviti fizički računar od molekula DNK – samoreplicirajući kompjuter koji bi bio brži od svakog postojećeg računara, pa čak i od kvantnih računara u budućnosti. Izgradnja Nedeterminističke Tjuringove Mašine je m
Pročitaj
Backup zauvek… i kasnije
Naučnici Southamton univerziteta (Velika Britanija) razvili su tehnologiju za skladištenje podataka i formiranje arhiva koje će trajati 14 milijardi godina. Na malom disku specijalno obrađenog kvarca moći će da stane čak 360 terabajta informacija.
Pročitaj
Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Pročitaj
Dizajniramo proizvode za koje verujemo da će vaš rad učiniti ugodnim, a proizvodnju sigurnom i sa manjim troškom.