TEHNOPOLIS

Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Svi znamo da današnja elektronika radi na izuzetno velikim brzinama, ali kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem. Ekipa nemačkih i britanskih naučnika sa Univerziteta Karlsruhe i Oxford, uspela je napraviti prvu trajnu optičku memoriju na čipu, što je veliki korak ka tom smeru.
Interes naučne zajednice za takozvanim fotoničkim čipovima traje već decenijama, a nije teško zaključiti zašto. Kad se elektroni kreću kroz osnovne komponente računarskog čipa, odnosno logičke sklopove koji manipulišu podacima, memorijske sklopove koji ih skladište, te metalne žice koje ih prenose, oni udaraju jedan u drugi, usporavaju se, te generišu toplotu koja se mora nekako odvesti spolja. Ali to se ne događa u slučaju fotona koji putuju zajedno bez ikakvog otpora i to brzinom svetlosti.
Naučnici su do sada već proizvodili čipove u kojima su optičke linije zamenile metalne žice, kao i sklopove optičke memorije, ali takvi čipovi su imali brojne nedostatke, pa su recimo mogli skladištiti podatke samo kada su imali stalni izvor struje. Kada bi struje nestalo, nestali bi i podaci.
Nemački i britanski naučnici su pronašli rešenje za to korišćenjem materijala koji se nalazi u srcu svakog CD-a i DVD-a za višekratno snimanje podataka.
Konkretno se radi o materijalu pod nazivopm GST, koji se sastoji od tankog sloja legure germanijuma, antimona i telurijuma. Kada se GST obasja intenzivnim pulsom laserske svetlosti, on promeni svoju atomsku strukturu iz savršene kristalne rešetke u amorfnu. Te dve strukture reflektuju svetlo na različite načine, a CD-i i DVD-i koriste te različitosti za skladištenje podataka. Kako bi čitao podatke, skladištene u obliku uzoraka sitnih tačkica poslaganih po kristalnom ili amorfnom redu, vaš CD ili DVD pogon isijava laserski zrak niskog intenziteta na disk, te prati način na koji se svetlo odbija od njega.
Naučnici Oxforda i Karlsruhea su primetili da na GST ne utiče samo to koliko se svetla reflektuje na sloju, već i koliko se svetla apsorbuje. Kada se ispod filma GST-a doda prozirni materijal, tačkice kristalne strukture apsorbuju više svetla nago tačke amorfne strukture.
Nakon toga su želeli otkriti mogu li to svojstvo iskoristiti za trajno skladištenje podataka na čip, koji bi se kasnije mogli čitati. Kako bi im to pošlo za rukom, opremili su čip uređajem od silicijum nitrida pod nazivom valovod koji sadrži i kanalizuje pulsove svetlosti. Nakon toga su postavili patch GST-a nanoveličine na vrh tog valovoda.
Kako bi zapisivali podatke na taj sloj, naučnici su ispalili intenzivan puls svetlosti u valovod. Visoki intenzitet elektromagnetskog polja je rastopio GST, pretvarajući njegovu kristalnu strukturu u amorfnu.
Nakon toga, drugi znantno manje intenzivan puls uzrokuje da se materijal vrati u svoju originalnu kristalnu strukturu. Kada su naučnici poželeli čitati podatke, ispaljivali su manje intenzivne pulsove svetla i merili koliko se svetla emituje prema valovodu.
Ako je apsorbovano manje svetla, to znači da je tačka podataka GST-a amorfne strukture, a ako je apsorbovano više, to znači da je kristalna.
Pored toga, naučnici su dramatično povećali količinu podataka koja se može zapisivati i čitati, pa su istovremeno slali višestruke talasne dužine svetla kroz valovod, što im je omogućilo istovremeno čitanje i zapisivanje višestrukih bitova, što nije moguće postići uređajima za skladištenje bazirani na elektronici.
Promenama intenziteta pulsova za zapisivanje podataka, ujedno su bili u mogućnosti kontrolisati koliki se deo svakog GST patcha u bilo kojem trenutku pretvara u kristalnu ili amorfnu strukturu. Zahvaljujući toj metodi, uspeli su postići da jedan patch sadrži 90% amorfne i 10% kristalne strukture, dok drugi može sadržavati 80% amorfne i 20% kristalne. To omogućuje da se podaci skladište u devet različitih kombinacija, ne samo u binarnim jedinicama i nulama, za što se koriste 100% amorfne ili 100% kristalne tačke, pa ovo dramatično “boosta” količinu podataka koju može skladištiti svaka tačka.
Naučnici navode kako je pred fotonskom memorijom još dug put pre nego što postane konkurencija elektronskoj, jer se mora povećati gustina zapisa, ali ukoliko se razvije napredna fotonska tehnologija koja se može integrisati u fotonske logičke sklopove, potencijal je takav da bi fotonski čipovi mogli raditi od 50 do 100 puta brže u odnosu na današnje najbrže računarske procesore.

Kamera sitna poput zrna soli snima oštro poput 500.000 puta većeg objektiva

Pročitaj izvornu objavu
Umjetna inteligencija koja odnose između objekata razumije poput čovjeka

Pročitaj izvornu objavu
Živi roboti napravljeni od stanica žaba mogu se replicirati u zdjelici

Pročitaj izvornu objavu
FIFA potvrdila da će koristiti računalnu tehnologiju za određivanje zaleđa

Pročitaj izvornu objavu
Novi umjetni materijal oponaša kvantno preplitanje rijetkih zemnih metala

Pročitaj izvornu objavu
Britancu ugrađeno prvo na svijetu 3D ispisano protetsko oko

Pročitaj izvornu objavu
Programski jezik
Programski jezici se koriste da olakšaju komunikaciju sa računarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme.
Pročitaj
Američka opstrukcija razvoja kineskog kvantnog računarstva

Pročitaj izvornu objavu
Rusija zahteva zvanične kancelarije tehnoloških kompanija

Pročitaj izvornu objavu
Mikroroboti u obliku ribe za isporuku hemoterapije direktno tumoru

Pročitaj izvornu objavu
MIT: Mali roboti koji trče i skaču

Pročitaj izvornu objavu
Holografski videi postaju stvarnost!

Pročitaj izvornu objavu
Zašto previše verujemo mašinama
Fenomen poznat kao pristrasnost automatizacije, koji ponekad takođe dovodi do opuštanja zbog automatizacije, gde su ljudi manje sposobni
Pročitaj
IBM predstavio 127-kubitni kvantni procesor

Pročitaj izvornu objavu
“Samo želimo provjeriti vaš telefon da vidimo jeste li bili tamo”

Pročitaj izvornu objavu
Commonsense Norm Bank: novi moralni referentni vodič za umjetnu inteligenciju

Pročitaj izvornu objavu
Spretne robotske ruke s lakoćom manipuliraju tisućama objekata

Pročitaj izvornu objavu
Kako napraviti kućni detektor čestica?

Pročitaj izvornu objavu
IBM predstavio kvantni procesor „Eagle“ od 127 kubita

Pročitaj izvornu objavu
Evo kako je izgledao prvi mobilni telefon

Pročitaj izvornu objavu
Robotizacija poslovanja u Americi je na rekordnim razinama

Pročitaj izvornu objavu
Na Stanfordu koriste AI kako bi holografski zasloni izgledali poput stvarnog života

Pročitaj izvornu objavu
Apple patent o kontroli dronova sugeriše da kompanija istražuje podršku za više kontrolera u bespilotnim letelicama

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
Predstavljen FreeOffice 2021 – besplatan Office paket

Pročitaj izvornu objavu
The Kidney Project: prva uspješna implantacija kompaktnog aparata za dijalizu

Pročitaj izvornu objavu
Konačno počela instalacija superkompjutera Aurora

Pročitaj izvornu objavu
Nvidijina tehnologija "digitalnih blizanaca" omogućuje vam da vidite alternativne svemire

Pročitaj izvornu objavu
RNIDS: Šest sati za preispitivanje

Pročitaj izvornu objavu
Da li je budućnost u baterijama od drveta?

Pročitaj izvornu objavu
Virusne ideje
Svet nauke takođe ima svoje epidemije, koje se, za razliku od epidemija zaraznih bolesti, odvijaju u senci društvenih događanja. Naučne epidemije su uzrokovane nekontrolisanim prihvatanjem „virusnih” ideja.
Pročitaj
Budućnost lečenja: Implant koji vraća čulo vida

Pročitaj izvornu objavu
Koje web-stranice najviše prate korisnike?

Pročitaj izvornu objavu
Neuralink i sumrak čovečanstva
Pretpostavka da AI neće pratiti političke i ekonomske modele na kojima se temelji društvo koje sada poznajemo.
Pročitaj
AI: duboko učenje i neuronske mreže

Pročitaj izvornu objavu
Izrael razvio sistem prepoznavanja lica radi identifikacije Palestinaca

Pročitaj izvornu objavu
Kineski naučnici napravili kvantni procesor 60 hiljada puta brži od trenutnih superkompjutera

Pročitaj izvornu objavu
Četvrta industrijska revolucija
Ko joj se ne pridruži, tvrde analitičari, nestaće s tržišne mape sveta!?
Pročitaj
Transhumanizam
Poboljšanje ljudskih sposobnosti i poništenje nepoželjnih - opasnosti ili beneficije?
Pročitaj
Evolucija video igara
1958-2020
Pročitaj
Oko nauke - Prof. dr Milan Tuba
O životnim stavovima i pogledima na nauku i realan život
Pročitaj
10 miliona puta brže od superkompjutera
Kineski istraživački timovi postigli su značajan napredak u superprovodljivom kvantnom računarstvu i kvantnom računarstvu zasnovanom na svetlosti.
Pročitaj
Robot AlphaZero naučio šah pa matirao velemajstora. Šta je sledeće?
Da li smo došli do trenutka kad roboti previše brzo uče i postaju svesni sebe? Elon Musk je svojevremeno upozoravao da je to moguće, a sada na to upozorava i profesor na Oksford univerzitetu.
Pročitaj
Šta će se dogoditi sa kriptovalutama kada kvantni računari postanu mainstream?
Neke tehničke “rupe”, omogućavaju budućim tehnologijama poput kvantnih računara da eksploatišu blokove i kriptovalute.
Pročitaj
DeepMind’s AlphaZero crushes chess
Algoritmu AlphaZero koji su razvili Google i DeepMind trebalo je samo četiri sata igre da bi sintetizovao celokupno znanje.
Pročitaj
Uređaj bez baterije kao pomoć ljudima oštećenog sluha

Pročitaj izvornu objavu
Mašinski vid otkrio tajnu paukove mreže

Pročitaj izvornu objavu
Kako uče mašine: Roboti koji prate ljude

Pročitaj izvornu objavu
Hakeri danas kradu podatke kako bi kvantni računari mogli za 10 godina da ih dešifruju

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Lavirint i algoritmi
Posetilac lavirinta ulazi na tegoban put pun raskršća koji ga vodi ka središtu, ali to može biti i zabava!
Pročitaj
Šah i veštačka inteligencija
Deep Blue AI kompanije IBM je još pre pojave mašinskog učenja uspeo da dobije šahovsku partiju protiv velemajstora Garry Kasparova. „Pomirio sam se sa tim,“ rekao je Kasparov. „Meč na kraju nije bio poraz već blagoslov".
Pročitaj
Naredni mega cyber napad i kako se zaštititi

Pročitaj izvornu objavu
Umjetni materijal koji osjeća i prilagođava se svom okruženju

Pročitaj izvornu objavu
Konvejeva igra života / Game of life
Simulacija života, ćelijski automat
Pročitaj
U Beču uspješno izvedena operacija sa novom robotskom tehnologijom

Pročitaj izvornu objavu
Najbrži generator slučajnih brojeva ikad izgrađen
250 triliona bita u sekundi
Pročitaj
Potrebna kontrola nad vještačkom inteligencijom
Poznati stručnjak za AI smatra da je potrebna hitna akcija s kojom bi se obezbjedila kontrola nad super inteligentnom vještačkom…
Pročitaj izvornu objavu
Komentar: Ne šaljite mi poruke

Pročitaj izvornu objavu
Raspberry Pi Zero 2 W donosi dva puta veću snagu

Pročitaj izvornu objavu
„Crna rupa“ u Tihom okeanu na Google mapama

Pročitaj izvornu objavu
BIZIT 2021: Payoneer – podrška izvozno orijentisanim biznisima svih veličina kroz jedinstvenu platformu za online plaćanja

Pročitaj izvornu objavu
Kako nam matematika može pomoći da razumijemo ljudsko tijelo

Zdrava ljudska tijela su dobra u regulaciji. Naime, naša temperatura ostaje oko 36,8 stepeni, bez obzira koliko vruća ili hladna bila temperatura oko nas. Nivo šećera u krvi ostaje prilično konstantan, čak i kada popijemo čašu soka. Održavamo pravu ko
Pročitaj izvornu objavu

Googleova platforma virtualne stvarnosti smanjuje količinu nasilja u policijskim intervencijama
Jigsaw, tehnološki inkubator unutar Googlea, testira VR platformu koja bi policijskim snagama trebala pomoći da ovladaju tehnikama deeskalacije kako bi pravovremeno smirili svaku opasnu situaciju
Pročitaj izvornu objavu
ABECEDA FIZIKE #9: Zašto se stvari okreću
Kao što sila uzrokuje promjenu translacijskog gibanja tako moment sile uzrokuje promjenu rotacijskog gibanja; pripadajući zakon očuvanja daje objašnjenje vrtnje klizačice, pulsara, Zemlje, galaksije
Pročitaj izvornu objavu
Ratno zrakoplovstvo SAD-a razvilo gorivo za mlazne avione dobiveno iz zraka
Američko Ratno zrakoplovstvo u suradnji s kemijskom kompanijom Twelve uspjelo je iz zraka izdvojiti ugljični dioksid i potom ga pretvoriti u mlazno gorivo za njihove avione
Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile

Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu

Raketiranje prijetećih asteroida "u zadnji čas" moglo bi biti spasonosno za Zemlju

Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: GOSPODAR MAŠINA
(VIDEO PETKOM, Ep. 29) „I hipotetičke i realne Tjuringove mašine ne samo da su otvorile renesansu računarstva, nego su odigrale i ključnu ulogu u pobedi nad nemačkim snagama u Drugom svetskom ratu“, kaže dr Dušan Vudragović iz Institituta za fiziku u Beog
Pročitaj izvornu objavu
Australski istraživači otkrili model brzog punjenja i dugotrajnog skladištenja energije
Brz, jednostavan i jeftin test mjeri sposobnost pohranjivanja naboja kad čvrsta elektroda dodirne ionsku tekućinu i stabilnost napunjenog uređaja
Pročitaj izvornu objavu
NEPODNOŠLJIVA HLADNOĆA SUPERPROVODNOSTI
(VIDEO PETKOM, Ep. 24) „Sa stanovišta fundamentalne fizike superprovodnost je veoma aktivna tema istraživanja, a potpuno objašnjenje visokotemperaturne superprovodnosti još ne postoji“, kaže dr Darko Tanasković iz Instituta za fiziku u Beogradu u 24. epiz
Pročitaj izvornu objavu
IZGUBLJENA BUDUĆNOST
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko
Pročitaj izvornu objavu
ČITATE LI BAR KOD?
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija. Da smo pre 20 godina u Srbiji imali današnje tržne centre, i da smo kupovali koliko i sad, teško da bismo sačuvali
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: RAĐANJE FIZIKE U SRBIJI
(VIDEO PETKOM, Ep. 28) Mada je danas jedna od naših najuspešnijih disciplina, sa značajnim istraživačkim ustanovama i svetskim velikanima poput Mihajla Pupina i Nikole Tesle, fizika u Srbiji razvija se tek nakon Drugog svetskog rata. Naime, od Galilea Gal
Pročitaj izvornu objavu
​MIHAJLO PUPIN O BEŽIČNIM TELEFONIMA
Zanimljivost iz arhiva. Američki list Njujork Tajms 28. januara 1915. godine objavio je tekst o viziji našeg naučnika Mihajla Pupina o bežičnoj telefoniji. Odlomak iz članka je preuzet iz arhive manifestacije “Mihajlo Pupin touching the hot spots of
Pročitaj izvornu objavu
VRT FIZIKE: KVANTNI EFEKTI FOTOSINTEZE
(VIDEO PETKOM, Ep. 30) „Jedan od najvažnijij obnovljivih izvora energije je sunčeva energija koja se u solarnim ćelijama pretvara u električnu. Međutim, postoje gornji limiti na efikasnost solarnih ćelija koji proističu iz fundamentalnih zakona statističk
Pročitaj izvornu objavu
DEŠIFROVANJE ENIGME
Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju. Magla i tišina vladaju u dv
Pročitaj izvornu objavu
“Spot Me Up” – Robot Spot imitira Rolingstonse | video

Pročitaj izvornu objavu
Britanci otkrili kako laserskim pisačem upakirati 500 terabajta u stakleni disk veličine CD-a

Pročitaj izvornu objavu
Kina postiže značajan napredak u kvantnom računarstvu 

Pročitaj izvornu objavu
Fizičari pronašli “jake” dokaze o postojanju nove prirodne sile
Od lijepljenja magneta na frižider do ubacivanja lopte u koš – sile  fizike igraju važnu ulogu u  našem svakodnevnom životu.  Fizika poznaje četiri prirodne sile: gravitacija, elektromagnetna, slaba sila i jaka sila. Naučnici sada tvrde da su otk
Pročitaj izvornu objavu
Roboti iz Boston Dynamics
Ako se stvarno volite robote, onda je Boston Dynamics najvjerojatnije kompanija koju ste pratili. Kompanija je tokom godina napravila prilično impresivne korake svojim razvojem robota, a za kraj godine, kompanija je objavila novi video koji pokazuje kako
Pročitaj
9 Most Advanced AI Robots - Humanoid & Industrial Robots
A list of most advanced Humanoid, Industrial and Service robots that are changing the future with the help of Artificial Intelligence.
Pročitaj
ČUVANJE PODATAKA - ISTORIJSKI PREGLED
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa bušenih u karton
Pročitaj
DNK računar brži i od kvantnog kompjutera: Ima neograničen kapacitet i radi po principu samoreplikacije
Naučnici su dokazali da je zaista moguće napraviti fizički računar od molekula DNK – samoreplicirajući kompjuter koji bi bio brži od svakog postojećeg računara, pa čak i od kvantnih računara u budućnosti. Izgradnja Nedeterminističke Tjuringove Mašine je m
Pročitaj
Backup zauvek… i kasnije
Naučnici Southamton univerziteta (Velika Britanija) razvili su tehnologiju za skladištenje podataka i formiranje arhiva koje će trajati 14 milijardi godina. Na malom disku specijalno obrađenog kvarca moći će da stane čak 360 terabajta informacija.
Pročitaj
Prvi svetlosni memorijski čipovi za trajno skladištenje
Kada bi se elektroni u čipovima zamenili fotonima, postala bi nešto poput kornjače u poređenju sa Ferrarijem.
Pročitaj
Na MIT-u otkrili kako umjetnu inteligenciju spriječiti da koristi prečace

Pročitaj izvornu objavu

Dizajniramo proizvode za koje verujemo da će vaš rad učiniti ugodnim, a proizvodnju sigurnom i sa manjim troškom.